Источник

Бр. 6.

И С Т 0 Ч Н И К

Стр. 149

наши —■ ц по броју незнатни — још једна опомена више и један прекор више због садашњег стања у цркви нашој н да се послије њих јављају још и „суботари", којих за сад само у Мокрину има, онда нас то уиућује да другим очима и са више пажње гледамо на те незадовољнике. Поред опће људске тежње за задовољаваљем религиозних инстиката, потражићемо, према својим силама, узроке секташтву пашем и у положају овопредјелне цркве паше н свештеника нашег. А то је не мало утјецчло на стварање и даље формирање религиозних појмова у наших вјерних, које данашња наша основна школа није могла у појмовима ТИМ ДОВОЉНО да утврди. (Свршиће ее.)

Омилије св. о. Григорија Ниског. на молитву Господњу. превео: Милан пл. МладеновиЂ, прав. сри. свешгеник у Суботишту. (Наставак). Прва омилија о молитви. садржина. Ова омилија говори о молитви у опће, Прво изпоси, како се различити сталежи слабо моле и то све због претеране бриге о временитом. Због занемарења молитве ничу гријеси, којима човјек каља душу своју. За тим говори о дјеловању молитве и при том особито наглашује, да ми можемо само молитвом Богу благодарити за велика и многа доброчинства, па и ту пепотпуно Уз то додирује пнтање, за чега да се Богу мојшмо . Основ па ово питање .јесу ријечи Госмода Исуса Христа: »/Ноллмцнл ш <шшше г,мго /жт (,гакож( мзнчни||к1«. ') Тим одговором хоће да рекне, да ми треба да молимо виша добра а пе задовољење паших сујетпих жел^а или чак наших настраних страсти. Као разјашњење тога наводе се згодне ријечи св. Писма. Божанско Слово даје нам поуке о молитви упућујући своје достојне ученике, који ревно теже за познањем молитве. Ја ћу пак да се усудим, да додам што шта писаној ријечи, јер присутан скуп треба да се поучи не како треба Богу да се моли, него да се нарочито мора Богу молити, што велика множина још схватила није, него занемарује и напушта у животу молитву, то дјело Божјег блаженства. Према томе сматрам сходним, да прво према силама увјерљиво докажем, да по апостолској ријечи морамо истрајати у Молитви, 2 ) затим послушати и глас Божји, који нас упућује, како да шаљемо Богу своје молитве.

1) Мат. 6, 7. 2 ) Римл>. 12. 12;