Источник

Бр. 7.

ИСТОЧНИК

Стр. 181

а ви присвојте себи пристојно владање у сваком погледу. Пчеле су марљиве: будите и ви марљиви. Пчеле су чисте, љубите и ви чистоћу у души својој. Пчеле слушају свога кованџију: слушајте и ви кога треба. Пчеле се намјестише око честице пристојно и вујаху: тако и ви саберите мисли своје око Господа, и молите се њему нарочито данас, пламеном молитвом, како знате. И Господ ће примити вашу искрену молитву и благословиће вас. Ево сам вам рекао, како можете и ви Господа Спаситеља свога успокојити и засладити. Ако тако успокојите Господа, и он ће успокојити вас, и даће кам сваки дар и успјех у дјелима вашим. Амин. 34. Ко иде сад путем апостола а ко путем Јудиним? Куда су отишли апостоли послије тајне вечере? — отишли су са учитељем својим и Господом у Гетсиманију, да тамо бдију и моле се, да страдају и надају се. А куда је отишао Јуда? Он је отишао сам, к неиријатељима Исусовим, по војнике и слуге, да их доведе и преда им свога учитеља и Господа. — Од једне и исте трпезе каква су различна два плода! Од једног и истог мјеста, какви су различни иутеви! — Куда је одвео пут апостоле? Најприје у Гетсиманију и на Голготу, затим на Јелеолску гору, а потом у сионску горницу, затим — на небо... А пут Јудин? Он га је довео најприје у двор Кајафин, затим је завео несретника за час у храм, али потом и одмах смртному дрвету, а затим у ад!... Тако је била различна судбина првих причеспика тијела и крви Господње! Иде ли ко сад путем апостолским? Иде онај, који, причесгивши се тијела и крви Христове, сматра себе тијем неразлучно спојеним н за увијек сједињеним с Христом; а за тим иде за њим свуда, куда год га поведе, на Товор и у Гетсиманију; који, предавши се Спаситељу свом свим бићем својим, настоји да се уподоби њему у свему, — мисли тако, како је мислио Он, говори тако, како је говорио Он, живи и умре, како је живио и свршио живот Он. Не иде ли ко и данас путем Јудиним? Иде онај, који, примивши тијело и крв Господњу у Евхаристији прима их као прости хљеб и вино, и сматра себе тијем изобвезним своме Спаситељу; ко у храму указује још неко уважење према светињи и кад говори о гријесима и измјени закона, готов је, иодобно Јуди, запитати : нисам ли ја Господе ? а мјесто храму јавно се клања свијету и његовим идолима, продаје бесрамно вјеру и закон, стид и савјест. — Ево и опет пут апостолски и пут Јудин! Пред вама су сба пута: и један ма који морате неизоставно