Источник

Бр. 8.

И С Т 0 Ч Н И К

Стр. 205

суству споменутог Стамадела Конкаде, манастирског стараоца, исприча, што му је Пелагија, монахиња, казала. А по томе доказа он потребу: да се приступи к дјелу откопавања. Изда позив на све Хришћане епархије своје, да узму учешћа у овом дјелу побожном. И позив тај прочитан је у свим светим епархијским црквама. У мјесецу септембру 1822. године Господње, започело се откопавање на мјесту оном на ком није било гшкаквог звака од икакве грађевине. И послије неколико дана радње, наишло се на знакове старог здања • а мало касније и на сами предњи дрјо бившег старог храма. И послије мало даљње радње увидјеше да је сгари свети храм био дугачак: 4.314 — а широк 16 аршина! А при улазу у свети храм, нађоше бистијерну без воде; она је била дубока 12 сежања .... И пошто до тада не нађоше тражену свету икону, они обуставише радњу. Но гле чуда! Кад су с радњом престали: на острову се појави куга! — И то даде народу повода да боље повјерује у ријечи Пелагије, монахиње, — те поново, а с још вишим усрђем, прионе око откопавања. И тада изабраше још три грађзнина, а наиме: Георгија Периду, Антонија Камеру, и Георгија Сјутиса, л>уде добре и побожне, да се и они са Стамателом Конкадом старају о откопавању и оправи светога храма. Мјесеца јануара 30. то јест на дан три света јерарха, 1823* године Господње, кад је радило много радника и довршивало се откопавање храма старога, указала им се тражена икона Благовијести пресвете Богородице, која се налазила у крају притвора и била је облијепљена сбијеном земљом. А света икона ова била је повријеђена огњем на доњој страни' И то и други знаци на ЕБој, јасно су показивали, да је свети храм постао жртвом пожара 850. године Господње_ то јест, кад су Сарацени град освојили. А гле чуда по чему је нађоше! Копач копајући ударио је у Њу својом цапицом и од Ње одјекне звонцасти здрави глас по коме је нађоше! И удар копачев познао се је између слике пресвете Богородице и светог Гаврила, архан^ела.