Источник

Бр. 10.

ИСТОЧНИК

Стр. 259

» Од свих ових ђака било је одликаша 40, а то је И'6°/ 0 , дочим је имало лош успјех 36, дакле нешто више од 10 / 0 што је врло добар општи успјех. Врло је занимљив и поучан исказ болести течајем 1905./6. шк. године. Било је свега 418 случајева болести, највише катара у нлућима: 83, затим катара у цријевима 37, даље грознице 35, и ангине у 18 случајева. Велики број катара доказује, да је још увијек много ђачке сиротиње, која у животним намирницама оскудјева. Штета је, што управе наших — овдје у Босни — државних школа не доносе оваке извјештаје. Евала управи на лијепо уређеном овом огледалу заводском. (Дим. Јанк.)

Разно. Извори и почетци ионашког звивота. Можда се историчари у задње вријеме ни с једним другим питањем црквене историје ла западу нијесу толико бавили колико с овим, горе поменутим, али се и то мора признати, да ни једно питање није тако дуго необрађено било. Велика важност овога питања, не само по историји него и по упливу монаха у византијском царству привукла је пажњу најзиаменитијих историчара запада, од којих су једни радили за историју, а други крчили сталан и сигуран пут за даља истраживања. Први, који је то питање покренуо, промашио је циљ, али је даљњем истраживању и црквеној историји ипак користио, те је знаност без обзира на погрешне резултате, захвалиа ЛУето-агЈеп-у 1 ). Исти ^Ует^агЈЈеи је био професор црквене историје, те је испи тујући изворе и почетке монашког живота, у својим истраживањима дошао управо до страшних закључака. По ЛУет§'аг1еп-у Павле Тивејски (ј 340) није никаково историјско лице а УИа ргпш егешкае од Јеронима је проста прича римске епохе ! Свакако ово митско лице нема никаква одпошаја с почетцима и оснивањем монашког живота (?) Исто тако и УНа Апктп, коју иам је оставио Велики Атанасије, вели ЛУеЈп§-аг1:ег1 — није истинито дјело овог славног алекеандрнјског јерарха! За што да се обраћа св. Атанасије *на монахе у туђини«, за што да их моли, да вјерују у оно што пише, кад пише само истину о монасима? Живот дакле св. Антонија није написао Велики Атанасије, него неко други, који је каспије цвјетао! Но ТУет^аНеп иде још и даље, јер доказује, да монашки живот није производ Хришћанства, него једноставан наставак вјерских обреда Саратидових. Монаси овога прометнути су у монахе Хришћане, јер и они, као и ови остављаху свијет, јер и опи, као и ови живљаху осамљени у ћелијама. Сами Пахомије, прије него што је постао Хришћанин — монах, био је монах и слуга Саратидов. Назе ирви — а за њим Ргеиећеп, Но11, Иисшз и многи други историчари богослови иобијали су .једну по једну од горњих теорија \Уеш§■ аI■ Iеп-ових. Папири и изломљени остатци плоча с натписима, што су их нашли, исконали и превели у Египту француски мисионари — особито АтеНпаи, побили су АУет^аНеп-а, те потврдили нама познате изворе о монашком животу. Исто тако вели и Нагпаск, професор богословије у Берлину, да је монашки живот готово толико стар колико и сама црква, те да је ДУет^аНец-ова 4 ) фег Шбргип§ <Јез МопсћШта 1111 паоћсоп8(:ап1!п18сћеп ИеиаНег).