Источник

Бр. 10.

ИСТОЧИИК

Стр. 249

свак, а она њему сваст, те да дијете — ако га је из првога брака бидо — добије своју тетку за матер! У Русији и у карловачкој митрополији слиће имена у пракси не сачињава никакву сметњу већ од давна. У нас — у Босни и Херцеговини — такође се разрјешава та сметња, изузевши крајње неприличну конфузију имена. 2. Апсолутно разрјешење од 6. сшеиена двородне својдбе јесте такође практична потреба, која осим у Руса и у карловачкој митрополији постоји. Но изгледа нам и сувише либерално, да се бракови у 6. степену без обзира на компутацију степена апсолутно допуштају. У нас се дозвољавају бракови у шестом степену двородне својдбе само, ако је компутација 2 -ј- 4, 3 -ј- 3, 4 ј- 2, дочим се забрањују ако је 1 -ј- 5, или 5 ј- 1. Ово се врши на темељу наредбе свете патријаршије цариградске од 17 јуна 1901. бр. 3007 *). 3. Дозволу склапања бракова у петом степену двородне својдбе изрекао је свети синод руске цркве указом још 1810. године, припустивши архијерејима, да ову брачну сметњу уклањају 2 ), па чак, ако устреба и сметњу 4. степена разрјешавају. Ову либералну праксу примила је и карловачка српска митрополија, јер се у њој — бар у ужој Угарској — бракови у 5. степену двородне својдбе од старина небрањено благосиљају уз диспензацију. Као што смо напријед навели, велики контингеиат постојећих наложништава у нас изазвала је забрана бракова у 5. степену двородног пријатељства. Ускраћивање дозволе темељи се у нас понајвише на наредби свете патријаршије цариградске од 9. марта 1899. бр. 1199., којом се наредбом — поводом једног олучаја препоручује архијереју да молитеље „архијерејском својом влашћу примора, да од даљег заједничког живота одустану", јер је молба за ступање у брак између сродника у V. степену двородном „противна постојећим канонима свете ваше цркве", која такав брак „никако неможе дозволити" 3 ). Ову забрану поновила је света патријаршија горе позиваном наредбом од од 17. јуна 1901. бр. 3007 , но ту већ ипак допушта, да се „у каквом ријетком и изнимном случају, при којем неизбјежна погибељ намеће нужду, да се нека икономија врши" по расуђењу архијереја може подијелиги разрјешење од сметње. И од тога доба бивало је више случајева, гдје су се заручници

В. „Источник" од 1901. стр. 49.

2 ) Павловгв: Церков. Пр. 437.

8 ) „Источник" стр. 97 — 1899.