Источник

Бр. 12. и 13.

ИСТОЧНИК

Стр. 319

но они су се све око њега врзали, а никако да га нађу од силних сметова и густе помрчине. ... Тако лутају и људи тражећи срећу. Многима се пружи среЛа, но они је пе виде, нити разумију. Па тако и ви. Час тражите Вога, час Вала; час иштете добру жетву, и Бог вам је даје, а час слушате зле учитеље и пљујете на добру зараду и неблагодарни сте за оно, што од Вога молитвом добисте. Зар није то грозно и ужасно? Није ли то Вогу плакати: тако обилна жетва, а људи се поваљали по друму и сједе скрштених руку гледећи, како сунце пржи, и влат пуца и круни се, и иркосе&и људима и не осјећају, како иркосе самоме Вогу. Коме да даје Вог? / Зар тако незахвалном и неразумном свијету: са једне стране тврдим, гордим и немилостивим газдама, који би јаднику, рисару и раднику, и кожу са ле^а одерали и не наградили му достојно крваву муку и заслугу његову; а са друге стране незахвалним и неувиђавним рисарима и радницима, који више траже, него што је код Бога право и људи поштено? ! 0, заслужили смо, да Господ затвори небо и устави уставе небеске као у Илијино вријеме, и да не пада дажд и роса, да не пада с неба Божји благослов на нас, кад га нијесмо заслужили. Него заслужили смо више и прије огањ содомски и гоморски, да потре гријехе наше, да нас или као жежено злато пречисти у себи, да се чисти, захвални и одани Вогу повратимо; или пепелом својим да затрпа и пошљедњи траг и спомен, да је некад на земљи било људи, тих незахвалних Вожјих створова. Вр ањево 1906. Владимир ВобериЛ.

Позната нам је Христова прича о талантима. Знамо, да се под талантима разумију ррзни душевни и тјелесни дарови, што их Бог даје појединцима. Између тих дарова најглавнији је вјерски осјећај. Он садржи у себи и идеју о Богу и осјећај љубави према свему божанском и морално дјеловање. Ко пусти, да тај осјећај у њему угине, закопава свој таланат у земљу. Ми се постављамо дакле на сасвим модерно становиште. Хоћемо, да човјек хармонично развије све своје прирођене способности. Далеко би нас одвело, да доказујемо, да је религиозни осјећај збиља урођен људима, премда се овај састав темељи на томе увјерењу, но будући да је намијењен млађим колегама, свећеничким кандидатима, то претпостављамо, да то увјерење они већ имају, а који га немају, могу га лако стећи, само ако хоће. Па све и кад би било истина, да се ми не рађамо с тим осјећајем ипак би га ми могли пробудити у себи, јер човјек је у стању, да одгаји у себи увјерење, какво год хоће.

О религиозном самоваспитању.

Никола Костић.