Источник

Бр. 12. и 13.

ИСТОЧНИК

Стр. 293

отвара и насушни им хљеб пружа и осигурава. Ушљед тога страхујући, да свештенство и народ у досадашњем свом прегнућу и родољубивом настојању према овоме друштву, као јединој узданици нашој, попустило не би: Ми смо се нашли побуђени, да ову племениту и корисну народну установу овим путем јавно и најтоплије препоручимо, како пречасном свештенству и учитељству, тако и свим српскоправоолавним црквеним општинама, а ареко ових и читавом српскоправославном народу Богом чуване епархије Дабро-босанске. Као што горе споменусмо потребе народне и односно учеће се младежи расту свеједнако; сваки дан појављује се све то већи број молитеља, који неодољиво траже штипендије за науке и занате; земаљска управа не може све те народне потребе да намирује, односно број штипендија да повисује; наша црквено-просвјетна аутономна управа пак нема одкуда да нам у томе помаже, јер нема још на ту цијељ основаних фондова ни фундација, а појединци родитељи не могу сами собом своје вриједније и даровитије синове у школе и на корисне занате да шаљу и од своје зараде да их издржавају. Па кад нам још не би ни друштва „Просвјете' 1 , као заједничке народне установе било, онда би оскудицу ту на штету нашу осјетила наука, школа, занати, трговина и све струке народног и привгтног живота и напретка. А то ми ве смијемо да доживимо. С тога очински и архијерејски позивамо сво пречасно српскоправославно свештенство Дабро-босанске епархије, да своју досадашњу ревност, љубав и пожртвованост према овоме другптву одселе подвоструче, е да би у споразуму и уз сарадн>у друштвених пододбора и повјереника друштву што више чланова прибавили; а то ће постићи онда, ако сваком згодном приликом ово друштво у народу што више и снажније препоручивали и добровољче му прилоге редовно купили и шиљали буду. Уједно препоручујемо и свима српско-православним црквеним општинама, да се све по могућности упишу за чланове ђобротворв, утемељаче и иомагаче друштва „Просвјете". Кад би све наше српско-православне црквене општине у Босни и Херцеговини подијелили у три категорије, те кад би један дио истих постале добротворима, други утемељачима, а трећи помагачима друштва; даље кад би се сви наши имућнији Срби, као прави родољуби, који желе своме народу добра, уписали у ово друштво, дајући му према средствима и имању своме доликујућу припомоћ : онда би тек „Просвјета" наша постигла своју племениту и узвишену задаћу, и ми би као народ послије толиких искушења у прошлости могли сигурније и веселије погледати у своју народну будућност.