Источник

Стр. 352

источник

Бр. 14. и 15.

Покушаћу 1 ) да допринесем, гато могуће више, правилном изговору, а биће ми мило, ако који од наших опробаних зналаца што поправи и дода овоме чланку. 1) Кад узмемо коју му драго црквено-словенску књигу у руке, прво је, што ћемо опазити, да су ријечи, изузев неколико енклитика и проклитика, наглашене. За што? Је ли за то, да буде текст што шаренији? Не! — Тако наглашено треба читати поједине ријечи а не произвољно, као што се то код нас дешава. Можда ће ко рећи, да у српско-правосл. цркви не треба читати по ту^ем т. ј. руском нагласку. На то ћу да одговории ријечима г. проф. др. Козака, да ово није наглас данашњега рускога говора, него да је то стародавни наглас. Па и кад би то био наглас рускога језика, требало би да се ичак тако наглашава, јер је ово руска редакција, К томе би се придружио и тај разлог против читања по нагласу српскога језика, што ће их мало бити, који ће у духу Вукову и Даничићеву моћи правилно сваку ријеч нагласити. Тако би требало да се чита у свијех православних Словена, да барем настане у црквеном језику јединство. Иначе чује се код нас: колек> а и колек), зе<и= /ШО и зшдно и т. д. 2) Али куд и камо се вигпе гријеши у изговору некојих ријечи, гдје треба да се умекшано изговоре консонанти л и н. Но пошто је у црквеним књигама историјски руски правопис, то има случајева, гдје је тешко погодити, да ли тај консонанат треба меко или тврдо изговорити. Да би се то избјегло, требало би, било на који му драго начин, означити да је умекшан консонанат. Но овај, за нас Србе оправдани захтјев, ее ће се бар тако брзо остварити, па ћу да покушам изнијети неколико напомена, да би се у овој ствари приближили правилном изговору. а) Врло се гријеши при читању замјенице „иже" [!•<, ^ш], ако и кад је с приједа додато н, као н. пр. мгш, нем-н, нилгн, ни/иа и т. д. Свугдје треба да се ово н чита ка наше њ. На то нас упућује стари словенски па и србуљски правопнс [ниго, шшоу, нки и т. д.] а особито коријен * ј к [с] (срав. лит. ра). Ако пак нема с приједа н онда се прејотује у изговору его (јего) е<и8 (јему) и\ г 1\ (јих) и т. д. б) Ако слиједи иза речених консонаната *к, ма оно одговарало у сродним језицима дифтонгу или е као н. пр,: жигк или сн-ксти и т д., треба их умекшано изговорити.

Ј ) Критичности ради споменути ми је, да ^у се овдје држати правца, који заетупа велеуч. г. проФ. Др. Козак. Но при најбољој вол»и и пошти према своме увазкеном учитељу не могу примиги његов ивговор глас јер је за пас врло тежак.