Источник

Вр. 14. и 15.

ИСТОЧНИК

Стр. 353

в) Ако је н или л у основи кога имена или глагола умекшано, то остају таковим увијек пред е или н гласом, н. пр. конк, коних^к, конеи, оучитмћ, спдситмћ, добле, (т. доклк), господне (т. господенк, глаглдголсши (глаголхјо), глаголи и т. д. г) Умекшано је затим у раг1 ргае!; ас!; I. краћега облика глагол& IV. врсте : х&ллк (= хвал) хвалша (* хкалкшд, чит. хваљша и т. д.), ломлша, хранша, (од хранв — хранити), за то, јер овдје дентали остају вазда палатализовани: [рождк, рождеисд, рождшВсАЈ и т. д. д) Ово се умекшавање догађа и у раг1 ргаек разз глаголб, исте (IV.) врсте: хвалевт. (ч. хваљен), молент. (ч. мољен), ломлен-в (ломљен), лк>блен г в (љубљен) и т. д. Овамо иде кгменнаА (ч. всељенаја). е) Исто то вриједи за супстантиве, начињене од раг1 ргае! разз глагола IV. вр, са суфиксом п: <иоиенГе (мољеније), кллгоколени (благовољеније) и т. д. ж) Код сложених придјева у множ, ном т. треба да се јасно изговоре оба н уз уметаље гласа ј између оба н.: скатш (ч. свјатији) за разлику од господнГи (господњиј). з) Умекшава се „л" у „љ а и пред наставком именица на „ство", н. пр. свид "кт (л(к)стко (= свидјетељство). Сви придјеви сложенога облика, који се свршавају у ном јед. ш. на Ти имају мекану основу, у томе случају треба, ако се основа свршава на н или л, ове консонанте умекшано изговарати у свима падежима, гдје долазе пред н и е н. пр.: господнТи (господњиј), доклТи (добљиј), господн« (господњеје) докл« (добљее), госнодне<и г к. (господњем), господнУи (господњији), доклТи (добљији), Г0С110ДНИ ; \'К (господњих), доклих г к (добљих) и т. д. 4) Ако долази а иза ш а особито иза ч, треба га чигати као „а" : о*ј-ча (ч. уча), јер су оваки облици архаизми. За што треба тако читати? Ево зашто: *а (§) у руском се изговара као ја, а ч је настало из к+ј дакле од оук+ј4-ја = оучхј-а. Сличан је процес код 3 л. мн. агр.: двигоша (из двигоххја *дкигоша, »руски двигоша). 5) Могло би се фонетски поступати при изговору конзонаната, када стоје у групи а појединачни је њихов изговор доста тежак, н. пр. и)че (оче), что с композитима (што) сердце (серце) изч. (ишч.) изк. (иск.) сг. (зг.) и т. д. Тако чине Руси, то се догађа у нашем живом језику и потпуно се даде бранити, кад се узме ово двоје у обзир: 1) ово је историјски правопис и 2) у таким приликама стајао је полувжал у старо доба, који је временом изгубио сву важност због чега је и у писању испуштен.