Источник

Стр. 354

источник

Бр. 14. и 15.

Напомена. Има и некојих честица, гдје треба умекшано изговарати, што је према садашњем писању тешко сврстати у коју од горњих тачака, а то су поие, понеже, зане и можда још која, те треба читати поње, зање, јрр гласе у ст. слов. пон-к, злн г к. Према старословенском облику спадају ове честице (савези) под б, (види горе). Ово су русизми, као и код већине глагола 1. вр. с основом на р и л: *ли'кти у руск. ред млети, *жр'кти у руск. жрети */Ир'кти у руск. мрети и т. д. Код Руса чује се умекгаавање, не само у случајевима, који су горе побројани него иначе пред Т ( и, е, е. н, као н. пр.: ни, ни, (њи, њи) денБ (дењ), каменеви (камењевн) и т. д. Ово није ништа друго, иег,о скрајња консеквенција закона, који влада у руском језику. У црквено-словенском језику није оправдано, јер у старим споменицима не налазимо знака за умекшавање у тим приликама, те не спада овамо. Још једну! Пошто и они наши свегптеници, ученици нашега уваженога филолога г. Ј. Живановића, који знају, како треба читати, при свем томе погријеше у читању овда онда, шта ће радити тек ови, којих се зиање о црквено-словеаском језику састоји у томе, што су научили слова и можда што из граматике на брзу руку ?! Требало би почети према истакнутим принципима поправљати бар гаколске књиге. Ту би требало увести знаке, који би омогућили коректно читање. Ова је реформа бар за нас Србе врло потребна а не би била на одмет ни осталим словенским народима. Зиакова нових не треба нам, јер их има готових како у Србуљама, тако и у старим споменицима. Ово би била врло згодна прилика, да се поведе озбиљна ријеч и о самом писму. Данашње писио црквеао-словенских кљига није укусно и лијепо, као гато је то н. пр. у Србуљама, та ова буквица потјече из доба, када је естетско оејећаље у Руса за калиграфију врло ослабило. * С друге стране могло би се приговорити данашњем гптампању књига, што су задржале средњевјековии манир, јер се штампају дебелим словима. Кад узмете какову ћирилицом писану књигу па се ту што наводи из црквено-словенских, како то неугодно боде очи. Реформа је, како се види, потребна, али је може извести само јак ауторитет са довољно срестава н. пр. Академија Наука у Биограду. Др. ЗрпиЛ.