Источник

Бр. 14. и 16.

ИСТОЧНИК

Стр. 339

ја ћу изложити ту Хартманову религијску доктрину, која по њему преставља синтезу апстрактног моиизма индијске и теистичног монизма јеврејско-хришћанске религије (с тох'а ју он назива конкретним пантеистичним монизмом или просто конкретним монизмом) тврдећи да та синтеза преставља највишу форму у религијском развитку човечанства или бар највишу форму у досадашњем религијозном развитку његовом. Треба одмах напоменути да Хартман није имао намеру да буде оснивач те нове религије, већ је само хтео да положи философске основе њене, које ће послужити као подлога будућем оснивачу њеном. Своју филозофију религије (јер, као што рекосмо, Хартман хоће да је само филозоф религије) изложио је Хартман у два своја дела, која чине први и други део „филозофије религије" (Кећ^шпврћИозорћЈе). Први део, који критички излаже историјски развитак религије и религијске свести у човечанству, носи наслов: „Баз гећ^бзе Ве^изз^ет Јег Мепасћће11; Јт 8<;и&п^ап^е зетег Еп^шскеЈип^. Егзкег ћгз^опасћкгШвсћег ТћеИ (Зег Кећ^чопврћПоаорћЈе. 1881.",* други део пак, који излаже саму нову религијску доктрину, носи наслов: „О^е КеП^1оп (1ез Сге181:е8. 11ег 8у81ешаи§сћег ТћеЦ <1ег Кећ^нтзрћИоворћш. 1882." Осим ова два главна дела, Хартман има још три повећа списа, који се односе на религију, а то су: 1. „0!е ЗеЊ^гегае^гип^ с1ез Сћт^еп1ћишв ип<1 (11е Кећ^оп с1ег 2икип1(;. 1874" (Самораспад хришћаиства и религија будућности), спис који хоће да покаже како је либерални протестантизам у основи не само нехришћанска него и ирелигијозна доктрина и како он с тога преставља сам распад хришћанства. 2. „01е Кг1818 (1ез Сћп81еп1ћиш8 т (1ег то(1егпеп Тћео1о°ре 1880.", спис који критикује спекулативни протестантизам, који је по Хартману истина религијозна доктрина али не уједно и хришћанска и 3. „Баз Сћп8^еп1;ћцт с!е§ пеиеп Те8<;ашеп(;8. 2№е11е АиЛа^е (1ег Вг1е1е иђег сће Сћпа*ћсће Кећ^чоп. 1905.", спис чије је прво издање (иод насловом „Писма о хришћанској религији") изишло још 1870. год. под псевдонимом Е. А. Ми11ег, а у коме се Хартман специјално бави хришћанством Новог Завета одвајајући у њему три битно различне религијске доктрине: првобитну доктрину Исуса Христа, хришћанску доктрину апостола Павла (религију спасења) и Јованову доктрину религијв љубави. Осим ових главних списа, Хартман има још неколико омањих чланака о религијским проблемима, које ћемо ми навести излажући саму његову доктрину и оснивајући изложено у главном на наведеним списима и то нарочито на прва два. Али и од ова прва два списа ми ћемо се у главном на првом месту држати његовог систематског дела, у коме је изложена сама његова нова религијска доктрина, док ћемо садржину првог од