Источник

Стр. 372

источник

Бр. 14. и 15.

Црква у Далмацији. Статистика далматинско-истријске епархије. На основу »Шематизма« српско-православне далматинско-истријске епархије за год. 1905., види се, да је ова епархија бројала у споменутој години 80.84"2 душе са 11.279 домова, а подијељених на 55 парохија и 5 протопресвитерата. Манастира је било 3. Свећеника 73, од којих су 26 монашког реда. Цркава је било 83 У православље је прешло њих 15, а из православља иступило 23. У богословском училишту у Задру радило је шест нрофесорских снага, а слушалаца је било 35. Црква у Русији. Вјерска статистика. Становништво Русије по вјерама овако стоји: Православпих 87,122.604; Старообредаца 2,204.596; Римокатолика 11,506.809; Протестаната 3,752.756; Мухамеданаца 13,906.972; Јевреја 5,215.805; Јермена-Григоријапаца 1,179.266; Осталих Хришћана 8.135; Осталих иехришћана 732.078. Православно свећенство бројало је: 2331 протојереја; 44.616 свећепика; 14.943 ђакона и 43.616 псоломшчика. Манастира је било 783, од овијех су 433 мушка и 350 жепских. Монаха и монахиња било је свега: 57.982. Иропаганда бантиста у Русији. Бостонски лист „Еуепт °у Тгапзспрк" доноси из пера подпредсједника савеза баптиста у Русији барона Икскила извјештај о пропаганди баптиста у Русији. По ријечима самога Икскила пропаганда баптиста не може да напредује у Русији Њих има понајвише у Западној и Источној Русији и у Финској. — Секта баптиста (протестантска секта) иојавила се у Енглеској год. 1633. Они се најприје називали »браћом«, а затијем »крштеним Хришћанима« или »баптистама« (од грчког глагола »ратгсЕ^ш« = погрузити, погружавати). Глава ове протестантске секте био је Џон Смит. Ова секта и у Епглеској и у Сјев. Америци нодијелила се касније на више фракција. Главне тачке њиховога учења су наиме ове: они сматрају св. Писмо за једини извор вјере. Одбацују крштење дјеце, те мјесто крштења они дјецу само благосиљају. Крштење — по учењу баптиста — има снагу само онда када је у крштенику лична вјера пробуђена, а без тога крштење нема никакве силе. Према томе је крштење — по њихову учењу — спољашњи знак исповједања већ »унутрашње обраћенога« човјека Богу. Крштење је код њих прост обред само, кога човјек обавља. Опћи карактер њихове дисциплине је — калвинистички. По своме устројству они се дијеле на самосталне опћине ијш конгрегације. У основи њиховог учења и устројства влада принцип безусловне слободе савјести. Апостолска црква служи им за образац њиховим опћинама. Црквене казне су код њих: јаван укор и одлучење од црквеног опћења. Црква у Бугарској. Бугарски духовпи сеиинар у Цариграду. Вриједно је. да у пеколико кратких потеза изнесемо стање бугарског духовног семинара у Цариграду. Првобитно овај семинар основан је год. 1883/4. у граду Једрепима са четвртогодишњим курзом. Почетком 1884/5. био је основан и други семипар у граду Прилипу, но већ год. 1885/6. спојише се оба ова семинара уједно са сједиштем у Једренима, одатле је исти семинар год. 1892. пренесен у Цариград у Фанар. Год. 1897/8. за екзарховања бугарског екзарха Јосифа пренесен је семинар из Кварта