Источник

Стр. 378

источник

Бр. 14. и 15.

Разно. Највећа библија на свијету налази се у Риму у Ватикану. Текст јој је јеврејски. Важи 160 кила, тако, да је три човјека једва могу подићи. Ова голема књига има своју повјест, Године 1515. понуде мљетачке јахудије за њу папи Јулију П. толико дуката, колико је књига тешка, но папа је одбио понуду. Кад би неко данас поновио ту понуду, изнијела би цијела библија према данашњој ажији злата око два милијуна круна, што је за једну књигу, па ма како голема била — врло пристојна цијена. Статистика о снаљивању лртвих. Врло је занимљив извјештај доктора ВоигпеуШе-а, предсједника фрапцуског друштва за спаљивање мртвих По том извјештају у Европи, Америци и Аустралији било је 1903. године свега 84 крематорија. У Азији и Африци их нема, а у Аустралији тек од 1902. постоји један крематоријум у Аделајиди. Највише их има у Италији, 28 на броју, у Француској три: у Паризу, Руену и Рајмсу. Но у погледу броја спаљених лешина прва је Француска, у којој је од августа 1889. до краја 1901. спаљено свега 29170 мртвих, што је више него ли што су сва остала крематорија у стању исказати. Према овим подацима изгледа, да ће пијетет према покојнима и поштовање нрема цркви, која је спаљивању мртвих, противпа још дуго сметати усијапим главама, која од гробља презају. Врак у Сједињенил Државама. „"РоНш^Му Кеу1е\у а допоси занимљив чланак о законима и прописима, који се на простору Сједињених Држава сјеверпе Америке на склапање и развод брака однссе. По том чланку може се рећи, да се у брак на онолико начина може ступити, колико држава има у савезу. Но поред те грдне разноликости сви се закони слажу у главном, у начелу, као н. пр. да ступање у брак није безусловно везано за извјесне прописе, те је брак на простору цијеле американске Уније правоваљап, било да је по обреду извјесне вјероисповједи, било да је пред грађанским, на то одређеним и овлаштеним чиновником склопљен. Извјесне државе траже три, неке по два свједока при »вјенчању« а неке су и с једним свједоком задовољне, или оне »најслободоумније« чак и не траже свједоке. Особа, пред којом се брак склапа, може бити свегптепо лице неке вјероисповједи, али може бити и свјетовњак, судија, биљежник опћински, начелник града, па и писар, шта више у држави Маиле дозволом гувернеровом може се и пред чиновником женског рода брак склопити. Највећа је разлика у женитбеним законима појединих држава у доби, која се тражи за брак. Тринаест држава оставиле су то питање просто неријешено ; у девет држава заручник мора имати бар 18, а заручница макар 16 годипа; у осам држава је прописано доба 18, односпо 15 година, у пет држава 17 и 15, •у двије државе 18 и 18, у три државе 21 и 18, у једној 16 и 13, и у једпој држави тражи се за младожењу да је бар 14 а од младе, да је најмање 13 година стара. — Двадесет и три државе захтијевају пристанак старијих, ако заручник није прешао 21 а заручница 18-у навршену годину, дочим се у осам држава за приволу родатеља и тутора немари. Крвно сроство сачињава свуда у свима државама, брачну сметњу, те је у 16 држава забрањен брак у 4 степену крвпом, док 23 државе забрањују брак и у двородпој својдби. Осим тога забрањен је брак у двадесетшест држава између бијелих и црнаца, у шест држава између бијелих и монгола, а у четири између бијелих и индијанаца.