Источник

Бр. 16.

ИСТОЧНИК

Стр. 397

б) Да се преко епар. упр и просвј. савјета тражи, да се свака парохија обавеже, да даје у исти фонд годишње по 60 К.; в) Да сваки свештеник мјесечно улаже по 3 К; г) Да се тражи из епархијских благајница, да се у исти фонд улаже половица од парохијске награде, односно парохове плате, кад је парохија упражњена и кад је администрира сусједни парох; д) Да се сваке године редовно о храм. славама, односно у који други велики празник, носи пјат по свима црквама; ђ) Добров. приноси, легати и дарови«. Све свештенство осим Теодора Говедарице усваја ову резолуцију; исти се не слаже са мишљењем о изворима, те износи у погледу извора за поменути фонд свој засебни предлог, са којим се слаже и свештеник Ђорђе Поновић, а тај предлог гласи: »Да се оснује миров фонд за свештенство енархија у Босни и Херцеговини. Основна главница мир. фонда састоји се из прииоса за 10 година, који ће давати годишње вел. епар и просв. савјет у Сарајеву, односно епар. упр. и иросв. савјет у Босни и Херцеговини у своти, коју зем. влада горњима изручује под именом личних субвенција свештенсгву у Босни и Херцеговини; даље из приноса, који ће свака парохија преко свога цркв -школ. одбора из свог годишњег буџета годишње редовно улагати у овај фонд по К 72, као што данас свештенство улаже у свешт.-удов. мир фонд за мировине својих фамилија. Пошто је свештенсгво са овим годигпњим приносом оптерећено, то парохије за то улажу годишње у горњи фонд по К 72. Овај мировипски фонд и свешт.-удов фонд нека се споји у један миров фонд за свештенство у Босни и Херцеговини односно њихове фамилије, те правила овог миров. фонда нека се саставе по смислу правила свешт.-удов миров. фонда 2. Питање о еиитрахиљским таксама. Јован Муцовић, као члан епар. савјета, прије ријешавања овога питања саопштава слиједеће: Свештенство наше епархије, заступљено у члановима епар. Цркв. Суда и епар. упр. и просвј. савјета, у својој преставци, изнесеној на пленарној сједници од 15. дец. 1905., у 1-ој тачци захтијевајући, да му се дозначи стална плата од 1800 К и петогодишњи доплатци од 200 К до 40. године свешт. службе, пристало је, да се шаксе сведу на, најмању мјеру, пошто се горњем захтјеву удоволзи. Чланови епар. Цркв. Суда и епар упр. и нросвј савјота у својој резолуцији у начелу су усвојили овај предлог, али немајући срестава за покриће издатака закључено је да нредсједник, потнредсједник и чланови вел. упр. и просвј. савјета у Сарајеву пораде код истог, да за покриће дефицита даје сваке годпне нотребну суму новаца. Ако то не буде могао учипити вел. упр. и просвј. савјет, да исти поради, да нам се из државних срестава даје сваке године потребита свота за покриће дефицита. Извјештај о овом има се поднијети на првој пленарној сједници. Дотле пак, т ј. до прве сједнице, свештенство се задовољава наградом од 100 К на мјесец, катихизације остају недирнуте, субвенције се укидају, епитрахиљски нриходи се одређују онако, како је свештенство предложило т ј. епитрахиљске су таксе онаке, какве сад постоје и какве морају бити недирнуте до прве пленарне сједнице. Свештенство овај извјештај узима на знање и изјављује, да је задовољпо са резолуцијама: евештеничком и пленарном односно сталних плаћа свештеничких;