Источник

Стр. 418

источник

Бр. 17.

лишту (рпг^а1опиш). Прекомјерне заслуге наиме појединих људи сачињавају ризницу (^ћезаишз рег&с(;огит) у цркви, из које онда папа према својој увиђавности може заграбити и исплатити (ш (1и1 ^епс1ае) туђе гријехе, те тако не само њине него и оне у пургаторијуму ослободити од принашања задовољштине за њихове гријехе — избавити их из пургаторијума. Да потврди таково учење о еванђелским савјетима позивају се римокатолици на св. Писмо и св. Предање. Тако је мјесто код Матеја -Х1.Х, 16—29: „Учитељу благи, какво ћу добро да учиним да имам живот вјечни? А он му рече: што ме зовешблагим? Нико није бдаг^ осим једнога Вога. А ако желига ући у живот, држи заповијести. —■ Рече му: које? — А Исус рече: да не убијеш, не чиниш прељубе... Рече му младић: све сам ово чинио од младости своје ; шта ми јохп треба? — Рече му Исус: ако хоћеш савршен да будеш, иди, продај све што имаш и подај сиромасима; и имаћеш благо на небу; па хајде за мном.... Рече му Петар: Ето, ми смо оставили све и идемо за тобом; шта ће дакле бити нама: А Исус им рече: Заиста вам кажем, да ћете и ви, који идете за мном, у другом рођењу, кад сједе син човјечји на пријестолу славе своје, сјести на дванаест пријестола и судити над дванаест кољена Израиљевих. И сваки, који остави кућу, или браћу, или сестре, или оца, или матер, или жену, или дјецу, или земљу имена мојега ради, примиће сто пута онолико и добиће живот вјечни". На том мјесту — веле они — Спаситељ јасно посвједочава, да је испуњење строгог закона иужан и довољан увјет за спасење. Напротив да је преузимање савршеног сиромаштва и савршене послушности срество, да се човјек уздигне па степен моралне савршености, која превазилази нужно за спасење и стјече наду на прекомјерну небеску заслугу. Исту разлику — кажу римокатолици — развија и апостол Павле у својој првој посланици Коринћанима (УП, 25—38) и то у облику опћенито ваљаног принципа гледе брака и слободног дјевичанства ради Бога. То мјесто гласи: „А за дјевојке немам заповијести Господње, него дајем савјет, као који сам помилован од Господа, да будем вјерав. Мислим дакле ово да ће бити добро за садашњу невољу да је човјеку добро тако бити. Јеси ли се привезао за жену, не тражи да се разријешиш; јеси ли се одријешио од жене, не тражи жене. А ако ли се и ожениш, ниси сагријешио; и дјевојка, ако се уда, није сагријешила; али ће имати такви невоље тјелесне, а ја вас жалим.... А ја хоћу, да сте ви безбрижни. Ко је неожењен, брине се за Господње, како ће угодити Господу; а који је ожењен, брине се за свјетско,