Источник

источник

Бр. 18.

храм снв изгоре! Тада свештеници извадише из ватре свету икону II ватра им руке не опржи! И кад за ова и многа друга овдје не написана, — чудеса дознаде: побожаи руски владалац — књаз Василије Јовановић. даде наредбу: да се на том мјесту од камена сагради великолијепи храм: у славу часног Успења Нресвете Богородице; а такође да на мјесту часовне саграде храм од камења у славу св. оца Николаја, и при истом манастир за живл>ење калуђера. А манастир се окај и данас зове: „Бесједни", по томе: што се је ту удостојила Пресвета Богородица и св. отац Николај, бесједити са оцем Георгијем. Када први дио цркве бјеше саграђен, сводови падоше и затрпаше '20 радника црквених! И, трећи даа здраве их испод камења извадише, јер их сачува Пресвета Дјева Богородица под свемоћним покровом Својим. А када је чуо велики кнез Василије о саградњи камених цркава и манастира, и о чудесном избављењу радника од смрти, лично пође на Тихвину, да се поклони Чудесном Образу Свечасне Небесне Царице. И стиже тада ондје и Макарије архијепископ великог Новог Града и Пскова — и великом славом оба храма и манастир освешта 26. децембра, 1527. године. Првог пак јануара, 1550. године, стиже јој на поклоњење кнез владалац руски: Јован, син Василијев, и у знак благодарности за безбројна чудеса, и преславно му датих побјед^ над вепријатељима вјере православне и државе руске, даде, при вељем храму, који се назива: „приходски" — по томе што је ту дошла светиња ова, — саградити велики манастир и још других цркава и разних камених здања. А на оном мјесту, гдје се је Пресвета Царица свештенику Георгију јавити извољела, даде још саградити двије цркве од камена и трпезу за поклонике. И задужбине ове, благовјерног кнеза овог бише доготовљене и свечано освећене 11. фебруара 1560. године. И од тога доба постоје ту великољепни евети храмови и манастири, а пред чудесном иконом Божје Матере налазе излијечење: бјесомучни и слијепи, сакати, нијеми, губави и остали болесници. А кад године 1613. ударише на Русију војске: гаведска и литовска, тада се господар — цар Михаило Теодоровић, својом војском пред овом чудесном светињом помоли Богу и Пресветој Богородици, да му даде побједу, и славно побједи непријатеље своје. А, тада и војска његона под заповједнштвом кнеза војводе: Симеона Прозоровског и Леонтија Воронцова Вељаминова, одбрани и од споменутих непријатеља ослободи и свети тихфински манастир, у којем се налави чудесна светиња ова.