Источник

Бр. 18.

ИСТОЧНИК

Стр. 455

ворима, језику, стилу а и тенденцији. Тиме би се добро расвијетлило ондашње стаље Срба. Па и о овом човјеку требало је коју проговорити. Међу изворима за љетонисе спомињу се белешке по разним државним артијама(?) Код листина требало је танно разликовати свјетовне и духовне повеље и разлику у чистоћи језика. Говорећи о лијеиој књижевности могло се баш овдје, пошто би био прије говор о штампаријама ако не сасвим на почетку позабавити народним умотворинама, као увоаом у народну литературу. То бн и ради тога било корисно, што би се уочила лако разлика између народних умо^гворина и старе дубровачкодалматинске литературе, која је врло мало, изузев мање више народни језик била народна. 2) Од првих штамнарија до новога живота српске књиге (XVI.—XVIII.) Говорећи о штампаријама могло се рећи што више о њиховом одношају према кретању књижевности. Је ли шгампање књиге дало јачега полета? А ако није за што? Октоих неће бити да је штампан на Ободу, што и сам г. иисац индиректно напоменама побија. Октоих, о коме је овдје ријеч, није сав штампан, него само први дио, који обухвата прва четири гласа, и зове се октоих првога гласа_ Овдје се могло споменути, гдје је прва књига ћирилицом штамиана, а кад су почели шгампати књиге у Русији, да се види, како смо ми у опо мукотрпно доба имали не само пожртвовних људи који су били спремни устати на одбрану народних светиња против угњетача, него и умних ( који су одмах схватили важност штампаријт за ширење просвјете, за буђење свијести и растјеривање мрака са умних очију. Ми с поносом можемо рећи, да су Срби први до били државну штампарију. Не би згорега било, да је овдје било говора и о бечко-будимпештанскојнггампарији, а да је требало што рећи и о Млетачком штампању књига, није, мислим, потребно ни да спомињем, као и о другим мјестима гдје су Срби подизали штампарије. (Осим Млетака и Цетиња штампане су књиге још у Рујанском манастиру, Грачаници, Милешеву, Биограду, Мркшиној цркви и Скадру). Срби су били и у Румуна шгампари (С. Љ Стојановић, »Старе српске штампарије« у С. К. Гласнику, КЊ. VII.). (Наставиће се.) Ва8 КЈгсћевгесћ! «1ег шогдеп^ашНбсМеп Ки-сће уегЕаззк гоп Вг. Мгкос{ети$ МИазск , ог1ћо<1. огген1. В1$сћо[ гп /,ага. 1Ј1>ег$е121 г:оп 1)г. А1ек запЈег К. уоп РеззгХ-меГ1е уегБевзегке ипс! уегтећгЧе Аи/1а$е. Мозкаг 1905. \ 7 ег1а«- уоп Расћег & К]'з1с" — 8°. — XV. + 742. Цијена 16 круна. Производи научне књижевносги ограничени су на стручну читалачку публику. Ако је та публика бројно малена, а дотична књига се ипак брзо распрода, знак је, да је добро дошла, и да је ваљана. Ова је истина још еминентнија, ако се књига па стран језик преведе, и превод дочека више издања. Дика је то не само пишчева него и народа, коме писац припада, јер »са мудрога сина весели се и родитељ«. (Пр Сол. 23, 24). Све се ово с правом може примијенути на преосвештеног Никодима епископа далматинског и његово: »Православно црквено нраво«, које је упоредо са другим оригиналиим, српским издањем дочекало лијепо одликовање: издање њемачког превода.