Источник

Стр. 482

ИСТОЧНИК

Бр. 19.

опрости им, јер не знају шта чине«. (Лук. ХХШ., 34). Када је И. Христос стигао на врх Голготе, свукоше са њега одијело, од обијесних џелата буде бачен на крст и послије поновљених удараца са копљем буде прободен на крсту. И гле! Христа, који виси између неба и земље, и то пред лицем грјешног Јерусалима, пред очима наљућеног неба Но шта видимо? Господ подиже очи к небу, отвара божанствена уста своја, шта ли ће се догодити ? Није ли догпао час освете ? Неће ли се Јуда згрозити од пораза који му се спрема? Није ли дошао моменат у коме ће Христос позвати себи у помоћ више од 12 легеона анђела 'Мат. XXVI. 53)? Не! Христос је Бог, Он је дакле и милосрдан. Он излива своје милосрђе на хиљаду начина; Он и у најтежим часовима, у мукама, умирићи показује узвишен примјер милосрђа свога. Господ разапет на крсту види око себе само крвожедне непријатеље и мучитеље, чује њихове најгнусније псовке и поруге, и Он у мјесто презрења и гнушања, у мјесто пријекора и мржње подиже очи к небу и синовљом љубављу моли Оца свог: »Оче опрости им, јер незнају шта чине«. У највећим мукама молити за своје мучитеље, и то како, најњежнијим осјећајем за њихово богумрско дјело, правдајући их чак да не знају шта чине. Колико узвишене љубави, колико божанског милосрђа! Па шта да чинимо ми када видимо такав величанствен примјер љубави? Љубазна браћо! Знам да и међу Вама има много њих, чије је срце рањено злочестим ријечима, увредама, незаслуженом подвалом, клеветом, чија су срца испуњена мржњом и срџбом према непријатељу. Помислимо у овом часу на распетога Христа, на Његове ужасне муке, на грдну жртву, којом је откупио нашу грјешност, те признајмо Творцу небесном: да је свјетао примјер Његовог Сина умилостивио наша срца, да је Његова љубав угасила у нама жеђ за осветом, да смо заборавили нанесене нам увреде и да је сузбијена у нама срџба, да по примјеру Спаситељевом опраштамо својим непријатељима са молбом: »Оче опрости им јер не знају шта чине«. Друга ријеч. Друга ријеч Христова на крсту бјеше: »Заиста ти кажем данас ћеш бити самном у рају«. (Лук. ХХШ. 43). Овом ријечју учи нас Христос љубави према пријатељима. У часу када је Исус молио Оца небесног за своје мучитеље, развраћена свјетина, груби војници, чланови синедриона и старјешине јеврејске ругаху му се и подсмијаваху, а један од разбојника, који су висили на крсту, с подсмјехом Му рече: »Ако си ти Христос помози и себи«. Тада други разбојник пребацујући нрвоме за такове ријечи говораше: »Зар се ти не бојиш Бога, кад си и сам осуђен тако ? И ми смо још праведно осуђени, јер примамо по својим дјелима као што смо заслужили, али он није никаква зла учинио.« (Лук. 23, 39, 40, 41). Затим се окрете Исусу са ријечима: »Опомени ме се Господе! кад дођеш у царство своје« (Лук. 23, 42) А Христос му одговара: »Заиста ти кажем данас ћеш бити самном у рају«. Ове ријечи изражавају особиту, бескрајну доброту и љубав према душама, које су му миле, према својим пријатељима. Ко себе препоручује Господу да га не заборави? несретник један, који је у својој прошлости починио ужасне злочине, нападао на живот својих ближњих и харао, али који сада вјерује у Исуса Христа, нада се вјечном животу, каје се за своје гријехе и моли небеску помоћ, са мало али искрених ријечи и дубоким увјерењем у ту помоћ. А Господ наш не само да му је опростио његове безбројне старе гријехе, него му је још и обећао вјечно блаженство. Ето, коликоје силне доброте и наклоности имао у срцу свом Исус Христос према својим пријатељима. Увјереи сам да и међу Вама има много који би ради бити у оном сретном броју прија-