Источник

ВЕЛИКОГ ЦРКВЕНОГ СУДА ЗА ДУХОВНЕ ПОТРЕБЕ.

Год. XX. Сарајево, 30. новембра 1906. Бр. 19. ВЛАСНИК: ВЕЛИКИ ЦРКВЕНИ СУД. УРЕДНИК: протосинђел ИЛАРИОН РАДОНИЋ, професор богословије.

Велики Црквени Суд у Сарајеву. Велики Црквени Суд за православне српске митрополије у Босни И ХерцегОВИНИ, из сједнице своје од 21. октобра 1906. под бројем 84. — 1906., издао је о иредавању дозвољених утока шљедећу наредбу : (Сваком) пречасном српско-православном епархијском црквеном суду. Пошто је предавање дозвољених призива (утока) против одлука (преоуда) појединих автономних власти и њихових органа за рокове везано, нека пречасни епархијски црквени суд обавијести подручно свештенство и црквене општине, а преко ових и појединце, да се призиви (утоци) аналогно 39. §-у Уредбе увијек код првомолбене автономне власти имају предавати, са разлога, што призивна власт иначе не може контролирати, еда ли је уток на вријеие предат; првомолбена власт пак, ако се уток не подноси преко ње, не мора знати, да призива у оаште и има, те може наредити извршење своје нападнуте одлуке, одакле би само неприлика могла изаћи. Према овој наредби дакле Велики ће Цркв. Суд сваки гуток, који се њему директно (са обилажењем епархијског цркв. суда, а против одлуке (пресуде) епархијског црквеног суда) иодноси, одбити , нити ће непознавање ове наредбе за извину примити. АЕ и Митрополит Дабро-босански Николаи, с. р. предсједник.