Источник

ЗВАНИЧНИ ОРГАН ' ' ВЕЛИКОГ ЦРКВЕНОГ СУДА ЗА ДУХОВНЕ ИОТРЕБЕ. Год. XX. Сарајево, 31. децембра 1906. Бр. 21. ВЛАСНИК: ВЕЛИКИ ЦРКВЕНИ СУД УРЕДНИК: протосинђел И/1АРИ0Н РАДОНИЋ, професор богословије.

ЗВАНИЧНО. ?Евгеније, МилошЂу Божијом српско-православни Митрополит Бањалучки и БихаЋки свему пре часном и часном свештенству и побожном српско-православном народу Богом чуване епархије своје, молећи од Господа Бога и Спаса нашега Исуса Христа мир и благодат шаље свима свој архипастирски благослов и поздрав. Бог Отац створио је човјека са слободном вољом и одредио му је за пребивалиште његово рај земаљски; али одмах му је дао и једну ваповјест, да несмије у свом слободном кретању ићи тако далеко, да задовољи сваку пожуду и сваку љубопитљиву жељу своју; забранио му је на име, да једе плода од рајског дрвета познања добра и зла. Дакле ето већ одмах у почетву битисања човјечјег сам Вог је завео неки ред у свијету, по ком мора у свијету неко заповједати а неко слушати. Но први човјек заведен преко своје жене Еве од самог лукавог сатане нехтједе се вадовољити сваковрсним уживањем, које му је пружао рај земаљски, јер је сматрао својим понижењем, да будв нижи од Бога свога Творца, па је хтио, да буде самом Богу раван у знању; нечастиви бијагае пробудио у човјеку завист према самом Творцу због свезнања Творчевог. С тога хотећи бити свезнпјући као и сам Бог преступи Адам заповјед Божију, наруши самим Богом установљени поредак свог живота, показа се тиме непослушан спрам свог Савдатеља и Добротвора и би због тога изгнан из раја и осуђен ваједно с цијелијем потомством на труд, рад и муке у животу.