Источник

Бр. 5.

И С Т 0 Ч Н И К

Стр. 67

миров. фонда за свештевике и свештеничке удовице и сирочади мора платити 96 1С и њему сад остаје 1004 К да са њима преживи са фамилијом цијелу годину дана, да се одијева и обува, да. буде члан свију просвјетних и хуманитарних установа, да чита новине и књиге, да плаћа доктора и апотеку, да потпомаже невољне и убоге, да школује дјецу и да живи према своме социјалноме положају као први и најугледнији човјек у друштву људскоме. Све се то тражи од свештеника, а са оно јадно и кукавно 1004 крупе његове плаће, докле обични жандар или финансијални стражар има од 960 до 1700 К годишње према годинама службе. Сасвим је појмљиво, да је овако јадно стање поразило свзштенство, јер је са биром излазило много бо.ље и једна парохија од 250 домова могла је донијети свештенику до 2500 К годишње. Тај је пораз толики, да се свештенство рш није освијестило иза њега и подигло свој глас, за побољшање свога стања. Они, који су се затекли као свештеницп кубуре и гледају, а богослови и гимназисте са богословским стипендијама бјеже или на факултет или у обичне дневничаре-писаре, па нијесмо далеко од времена, када ће народ остати без свештеника или ће имати за свештенике опе, које је крајња биједа оћерала у богословију. Да ли сво вцде мјеродавни фактори? Невиде или неће да ваде ! Сиромашније епархије немогу боље да плате свештенике, богатије одређ} 7 )У извјесне своте на друге сврхе, а В. У. П. С. неће из својих срестава да да пи пребијене паре на побољшање свештеничких плаћа или да тражи у владе извјесну своту са којом би се побољшало свештеничко стање. Свештенство само по себи пати се и ћути у нади, да ће прирез бити већи и да ће му се стање побољшати, надајући се, да ће и мјеродавни фактори увиђети, да свештенство има право да буде плаћено према својој научној спреми и према своме положају. ГБега се нетиче од куда ће се срества за то намакаути. Ту је аутономија, па нека она да колико може и треба да да, а остало нека тражи од владе. Влада и онако мало да за у богоштовне сврхе код српско-православне конфесије. Према буџету од 1905. год, влада даје на једног православног становника 47 хелера, док на једног римокатоличког становника даје 80 хелера. Овако стоји у таблици владиних издатака у званичном „Извјештају", што га |е објелоданило заједничко министарство финансија о управи у Босни и Херцеговини. Најпосље и кад неби стајао оваки саразмјер у богоштовним издатцима, мислимо, да би влада притекла у помоћ онде, гдје треба да притече, а ту су на првоме мјесту свештеничке плаће.