Источник

Бр. 5.

И С Т 0 Ч Н И К

Стр. 69

а) хумавизма. Само под увјетом јединства рода човјечјега могла се развити та идеја, која је милијонима и милијонима људи омогућила да живе као људи. Да је то потекло само од сљздбеника Христове Науке, не треба због тога ни најмање да кога узнемирује помисао, као да би то било спецификум хришћанства. Не, то је било у души човјековој, од када човјек постоји, но било је загушено вијековима, док га није хришћанство полагано успоставило у првобитној снази његовој. Је ли потребно набрајати разнолике институције, које захваљују свој постанак само и једино хуманизму. Доста ће бити, кад споменемо, да и ратовање плаћа трибут хуманизму, исто тако и тамнице, гдје чаме можда окорјели грешници и разбојници. Само идеја, не, него управо освједочење, да смо сви потекли од једнога родоначеоника, потиче нас на самилост према слабима, немоћнима и биједнима. Та је идеја хуманости тако далеко продрла, да се већ организују друштва за заштиту животиња и птица, наређења се издају против мучења животиња и сл. Р) И с филозофскога гледишта мора се признати чињеница о јединству рода људскога. Само под погодбом о јединству рода човјечјега може се филозофирати о човјеку, његовој прошлостн, његову позиву и будућности. Само под тим дојмом могућна је филозофија о човјеку, као индивидуалном и социјалном бићу. Једино је тако омогућен развитак социјалних наука. Напустимо ли чињеницу о јединству рода људскога, то престаје човјек бити објектом фалозофскога испитивања. Људи би живЈели од данас до сјутра, без икакових идеала и без полета. Како би се тек тада могло живјети, када би још једино материјалистичко мишљење могло постојати? За то су сви права и истински фплозофн и дубоки мислиоци освједочени о јединству рода људскога. То је, како рече Вагнер, дана? владајуће мишљење о човјечанству. у) Данас и правне науке полаз^ са истога становишта. Та је идеја водиља у закоподавству. Огпало је дијељење људи у супериорне и инфериорне или граЗране првога и другога реда. Принцип правосуђа кулминира данас у изреци: „Пред законом н судом су сви једноправни". Укинути су судови за привилеговане класе. То је могло ступити у живот тек онда, када је идеја о једнакости свију људи постала опћим добром. На том схваћању оснива се и једнако право као и једнаке дужности за све. Одатле потиче модерно схваћање о народиом суверенитету у држави. Сва нација учествује преко својих заступника, посланика у законодавству, опорезивању грађана и давању данка у крви, док је била прије војничка служба привилегиј племића а законо-