Источник

Стр. 82

ИСТОЧНИК

Бр. 6.

црквенијех послова на једну годнну. Како се види, држава је у избору свештеника узела траво избора из руку парода. а то право пренијела у свој дјелокруг, јер је овим законом себи осигурала већину. Поред других лијепих страна овога закона, овај се начин бирања свештеника не може узети као добра страна, јер не разумијемо: заштЈ се то право од народа одузело? Још се закон побринуо, да на боља мјеста долазе и способније особе, те наре^ује, да „на боља мјеста имају првенство они свештеници, који се поред боље сгручне спреме, дужег с-лужбован>а и породичних потреба, одликују владањем и радом у цркви и на књизи". Што се тиче величине парохије и ту се закон побриауо, јер наређује, да парохија несмије имати више од 400 домова, а мање од 200. Изузеци су врлетна мјеста и вароши, али и у таковим мјестима мора парохија имати минимум 150, а максимум 600 домова. О овим изузецима рјешава Архијерејски Сабор по образложеном предлогу надлежног духовног суда. Свештеници су на својим парохијама стални чим се уведу у дужност, а могу бити премјештени по молби и пристанку, или по пресудама духовнијех судова за почињене кривице. Свештеник се дужан одазвати парохијанима, кад га год позову, али он одређује вријеме кад ће се нека свештенорадња извршити. Одма се морају извршити само оне свештенорадње, које не трпе ни најмањег одлагања, а то су: крштење на нужди и причешће болесника. Што се тиче казни свештених лица, ни једна се казна не може изрећи, док се кривица потпуно не докаже и док се свештеник писмено не саслуша, за то закон одре^ује, да кривице исљеђују протојереји у случају црквене природе, а иначе земаљске власти. За вријеме ишљеђења може се свештеник суспендовати од половице плате, те ако се прогласи невин, то му се враћа задржана плата, ако св ослободи ушљед недостатка доказа, онда минисшар иросвјете рјешава, ио иредлогу Архијерејског Сабора, хо11е ли шакав свештеник и даље осшаши у служби или свештеничком чину. Ако остане не добива задржану полО|вицу плате. Ово се наређење коси са канонима наше св. православне цркве, јер кад Архијерејски Сабор не може свештеника лишити чина, пошто нема довољно доказа, како то може учинити министар просвјете, који је редовно мирјанин и не може свештенику судити, осим ако се овај огријешио о казнени државни закон. Свештеник губи права парохијског свештеника: а) смрћу;