Источник

Бр. 6.

источник

Стр. 87

виси од својства мозга? Зар није истиеа и позиање њено независно од узраста, развића и стзрости мозга? Није ли религијска и морална истина једнака за сваки узраст и могућност њеног битног познања иста за све? Ми зешмо , да у старости, а често и при самој смрти, кад је мозак, дакле, сасвим оронуо, те почиње отказивати послушност у испуњавању свога позива, дух људски може синути у свој својој слави, а од вајкада су последњим ријечима умрлијех приписивали велико значење. 1 ) То врло јасно показује, да душа није исто, што и функција мозга. Свакако, мозак је орган мишљења, оруђе духа. Но за свака инструменат треба и неко, ко ће уз њега да свира, иначе ће остати нијем, и ако су у његовим жицама смјештени сви звуци, тако да би све музикалне идеје могле на њему наћи свога изражаја. Материализам брка нужне услове за дјелатност са узроцима њезиним. Мозак је нужан услов духовне мисаоне дјелатности, али није и узрок њен, нити је приецип самог духа. У основи тога учења лежи лукава мисао, да су органи духовне дјелатности узрок самог духовног живота. Пошто ми мозгом мислимо, то отуда изводе, да мозак и јесте оно што мисли; ово је логичка обмана на коју су показивали и Либиг у својии „Хемијским писмима" и Хелмхолц у својим „Физиолошким лекцијама". 2 ) Истина Фогт вели: „Нека нам покажу душу!" Но у том случају и ми можемо рећи: „Покажи нам свој ум!" Понтто микроскоп не види

Ј ) Усиор. БцћиђеП: 01е 6е8сћ1оћ1е (Зег 8ее1е, 4, изд 1850. д. I. стр 444., 405. Такође ВеХНгвећ: 8уа1:ега Аро1овеИк, 1869 стр 501. Рег1у. .Ше тувизсћеп Егесће1пип§еп с!ег гаепасћНсћеп. Иа^иг, I. 48 и др. II. 128 и др Е. 8р1Ј11ћег1)ег: 8сћ1а{ ип(1 Тос1, 2. изд. 1882 и Аи« Дет 1ппегеп ^ећеп, Брх. 1880. и друга.

2 ј 1<1ећ1§: Сћепп.чеће Вг1е1е, 5 ивд. 1Н65 Писмо 25. стр. 207.: „Они (т. ј. научни дилетанти, кано зове материаиисте Либип) тврде, да је ум човјеков продукт његових оејећаја, да мозак ствара мишљење кроз иромјену материје, те се односи спрам њега, као жуч спрам јетро Као што жуч пропада са јетрок заједао, тако и мишљење са мозгом пропада. Ако са навада тијех људи скинемо варак тад ћем > у главпом доћи до тога, да ноге служе за ходање, мозак за мишљење и да се ми морамо учити миелити, као што се и дијете учи ходати; да ми не можемо ићи без иогу и мислити без мозга, да поврједа органа за крзтање мијења корак, а поврједа органа мишљењч мијења митљење. Но месо и косги из којих се састоје ноге, крећу се не саме еобом, него их креће узрок, који није меео и кост; месо и кост су оруђа само неке силе; мека маеа, која се зове мозак, оруђе је еиле, која проузрочава мисли Као што харФа кад јчј вјетар струне дарне, заввучи, тако и мозак мисли ушл>ед промјене материје, тако ухо чује, а око гледа; мозак дакле не ствара сам собом мисли, нити ухо слуша музику, нити око гледа сјајно сунце и зелено дрвеће, а језик разумјева очи, из којих сија осјећај. Духован човјек није продукг својих осјоћаја, него су објављивања осјећаја продукт разумне коље човјекове. Успор такође Не1тћо11г : Ше пеиегеп ГогкзсћпНе 111 <1ег ТћеогЈе Јеа ^ећепз (у „Рори1. те13,8еп8сћа(Шсће УоНга^е" Вгаип8с1цуе1(Ј 2865. гл. II. 1 98.) и Ј. К,. Мауег: 1Јећег ет1§е ио1л\ т еисИце КопбесЈиепгеп ип<1 Шћопеесјиепгеп Лег ЛУагтегаесћаиЈк (предавање на скупу природоеловаца у Инсоруку, в Ан81ан<1 1869. стр, 1064 ). г Груба погрјешкч идентифицира те двије паралелне дјелат ноети (т. ј. молекуларну или материалну дјелатност и мисаону дјелатност мозга). Мозак је само орган, а не и дух, који не принада облаети чулној. Дух не може бити нредметом испитивањч натуралиста и анатомиста". Против покушчја н^вије „Физиолошке психологије", да докаже истовјетност мишљења са молекуларним Функцијама мозга помоћу физичког закона очувана и ми|вњања види Собћ у спом. дјелу стр. 206. и др. "\?1§ап(11: Оег Вагтшатиб, II, 208 и др. ЕћгагЗ: Аро1. I, 74 и др.