Источник

Стр. 122

ПСТОЧНИК

Бр. 8.

састоји се у томе, што ми оно, што сазнајемо као пророци и над чим владамо као цареви, што носимо у нашем унутарњем свијету, као нреставе и осјећаје, које по сили своје творачке дјелатности репродуцирамо у сликама, ввуку и ријечи, што ми, дакле, све то духовно посвећујемо Ономе-, по чијој смо сдици и ради кога смо створени. Одношај човјека спрам свијета налази своју истину у одношају спрам Бога. У себи ми носимо црте Онога, чијим се сроством морамо поносити; будући малим свијетом ми у иото вријеме престављамо собом намјеснике Божије на земљи, како би себе и свијет препоручили Богу и били живом везом између Бога и свијета. То значи, да је више назначење човјека и истина његова живота религија, која треба да буде душа овог земаљског живота.

О Ваведенију.*) — О васпитању дјеце. Свештеник Владимир Милутиновић. „И ви оцеви, не раздражујте дјеце своје, него их гајите у кауци и сграху Господњему!" ( Ефс . 6. 4). Када је преблагословена Дјева Марија навршила три године од рођења свога, поведоше је праведни родитељи њени Јоаким и Ана у храм Господњи да се тамо васпита „у науцн и страху Господњему" и да се посвети на службу Богу. Св. Предање (еванг. Јаковљево) описује нам сјајним потезима свечаност уведења Богородичина у храм Господњи: Освануо је данашњи дан. Мала Марија весело устаје из постељв! срце јој бурно куца од радости, што ће данас у цркву Божију. Моли се Богу, по томе приступи јој побожна мајка Ана, па ју облачи у најсвечаније бијело руво. Таман је готова, али долази и родбина њена да и она буде код данашњег свечаног чина. Напосљетку ево ти и дјевојчицб, побожних другарицг и вршња ■ киња Маријиних. Сви су се скупили и сад полазе. Напријед иду дјевојчице у бијело свечано руво обучене, са упаљеним воштаницама у руци. За њима пуни радости родитељи Јоаким и Ана одмјерено ступају и за ручицу воде Богом даровану ћерчицу своју, а за њима родбина сва, па народ, силан народ. Стигоше храму. Велики свештеник Захарија их дочека на врати храма и уведе Пречисту у најсветији дио храма, у „ О еатла ( гбатцхт *", *) Из књиге: „Цроноведников венац, практичне православне нроповеди за оело, на све празничне и светитељске дане преко цијеле године".