Источник

Стр. 124

ИСТОЧНИК

Бр. 8.

За то родитељи на посао ! Дрво се савија док је младо, за то из младости гајите дјецу „у науци и страху Господњем". Ја знадем да послови дневни односе много времена, али ти послови не смију однијети сво вријеме, или бар оно, које мора за васпитање дјеце остати. Ири зајутарку, ручку и вечери, код устајања и лијегања, па недјељом и празником довољно је времена да се маленој дјеци ријеч поуке пружи. А они мало већи прате оца или мајку и на послу њихову, или да нешто придрже или да додаду, или богме да и неку па и ако малену помоћ пруже; па ето згоде и прилике да им се и уз посао ријеч поуке пружи и каже: да ми радимо и садимо, а да је Бог онај, који даје да изникне и узрасте, па да му за то захвални морамо бати; да их се поучи „према путу, којим ће ићи, па да не одступе од њега ни кад остаре". Ријеч поуке је за васпитање добра и користна, али је јачи од ње примјер, јер се на њега дјеца угледају. За то нека се свијетли свјетлост ваша пред дјецом вашом! Нека дјеца ваша очима гледају, како ви прижижете кандило пред иконом својом, па ће и они цијелог вијека прижизати. Нека дјеца ваша гледају вас у скрушеној молитви па ће се и они молити. Нека дјеца ваша гледају вас како се весела срца служби Вожијој спремате и храму св. упућујете, па ће и они тако чинити. Нека дјеца ваша не чују вас богомрске и срамотне ријечи изговарати, клети се и Бога хулити, па ни они неће то чинити. Нека дјеца ваша знају, да ви нисте „прељубочинци, лупежи,... пијанице, кавкаџије, ни хајдуци" — па неће ни они то бити. Нека дјеца ваша науче вас гледати као смјерне слуге и слушкиње Росподње, па ће и они то бити. Али ако би икоје диј^те и поред поучних ријечи ваши и поред свијетла примјера родитељска пошло странпутицом, не очајавајте. не одмањујте руком и не пуштајте га да као лико низ воду плива, него за времена предочити дјеци, да Бог добро награђује а зло казни, а по потреби озбиљно опомените, укорите па и шибе се латите, јер је шиба у ра1*у расла, а „ко воли дјецу нек не штеди шибу". А плач за заслужену казну, не смије дирати срце правих родитеља. Пропустите ли то, знајте, да се из зла сјемена може развити зла биљка. Да се из мале дјечије срдитости може развити велика мржња и освета. Да се из мале дјечије кра^е може развити велика. Да се из мучења животиња, које нека дјеца чане, може развити убијање људи. Да се из непослушности родитељима послије развија непослушност школи }