Источник

Вр. 9. и 10.

источник

Стр. 149

„један свештеник не сме се усудити без знања и нарочите дозволе „патријархове, да венча такове брачне парове, којима је по црквеним „законима забрањено ступити у брачну везу. А ни један заим, тимар, „спахија, јаничар, или ма који други властелин, не сме силити патри„јарха, да извесног свештеника скине и цркву му оглоби, ила да мора „који брачни пар и против закона своје цркве венчати". 1 ) Сасвим сличне одредбе издане су и у берату Мустафе III. од 1766. г., којим се проглашује присајединење пећске патријаршије к цариградској. Тамо се вели: „У послове, који се односе на венчање „и разводе међу Хришћанима оба пола, нико се не сме уплетати, осим „овлашћених на то од митрополита лица". 2 ) Државни чиновници не само да не смеју сметати, него су, шта више, дужни настојати: „да буду одржане одређене митрополитом „или њиме овлашћеним лицима, оне казне, које попови заслужили буду „благосиљањем незаконитих бракова, или пак такових, који се недозво„љавају Хришћаиима без особитог дозвољења митрополитова, или без „његова знања". Сви ириходи, као и „добитак од брачних дозвола..., по смислу „давнашњих обичаја и по пропису берата, морају бити наплаћивани „без сваке препреке". „Када се догоди, да се изроди распра између договарајућих се „страна о браку, или разводу међу Хришћанима, па митрополит, или „њиме овлашћена лица, ради помирења свађених, према црквеним „установама, принуде на заклетву једну страну, или осуде да се казни „т. ј. да се одлучи од цркве: онда се кадије и наиби не могу упле„тати у то". „Без дозвољења и знања митрополитова, нико од подвласних „му свештеника, не може свршавати над Хришћанима црквом не доз„вољене брачне обреде. Јер сваки Хришћанин, по гласу тих установа, „може се само три-пут женити, а четврта је женидба забрањена цр„квеним законом. Самовољно разводиши се са законитом женом и узимати „на месгао ње другу, ни пошшо се не дозвољава законом и који год тако узраде, тодвргавају себе заслуженим казнама". 3 ) „ ... Како је црквеним законима забрањен улазак у цркву онима „од Хришћана, који својевољно, против црквених установа, ступају у „недозвољени брак; то, пошто такав умре, ни кадије, ни наиби, ни

') Види савремени њемачки превод овог берата у М. П. Архиву у Ср. Карловцима бр. 280 ех 1730 г.

2 ) И. С Јастребов, — Податци за историју српске цркве, Београд 1879. р. 9., 11., и 15—17.

3 ) Ш(1ет р. 16.