Источник

Стр. 164

ИСТОЧНИК

Бр. 11.

примени, има вредити за све људе, па и за саме незнабошце; а њени закони, који су на том начелу основани, везујв не само припаднике римокатоличке цркве, него и све Хришћанв) који су правилно крштени, па дакле, и протестанте и православне. Стога она и данас учи, да брак склопљен код акатолика, и ако је по њиховим законима правилно и коначно разведен, и даље остаје у крепости све дотле, док једчо од растављених супруга не умре. 1 ) Ово учење римске цркве реципирале су, са осталим канонским правом, све римокатоличке државе на западу, те су одмах издале, и с времена па време понављале, строге одредбе против свију оних, који поред једне брачне везе (шресНтеп(:ит И^агшмз), ступе у нову брачну везу. Оне дакле прогласшне то учење римске цркве државним законом обвезатним за свакога поданика свога — без обзира на учење оне вероисповести, којој је дотичник припадао. Разуме се само по себи, да је тако било и у ултра католичкој аустријској монархији; а поуздани историјски подаци, које ћемо одмах изнети, расветлиће нам то пигање у многии детаљима и бацити праву светлост на т. зв. бигамију и полигамију код наших предака и осталих православних народа под аустријском влашћу...

Кад су Турци 1683. г. сретно из Беча одбијели и кад је аустријска војска, помоћу храбрих српских усташа, повратила под власт своју знатан део Угарске и Славоније, основана би 29. јула 1688. г. једна комисија т. зв. „Сотптзш ^еоас^шбШса", којој беше председник примас Угарске — кардинал Леополд гроф Колонић, архиепископ острогонски, који је у то доба био епископ Ђурски. Задатак те комисије беше, да у новоосвојеним земљама испита право стање и заведе ваљану управу. — И, гато је сасвим појмљиво, кардинал је одмах обратио пажњу на религиозно стање и црквене одношаје народб, у тим новоосвојеним крајевима; па у извештају своме ћесару аустријскоме Леополду I., од 19. нов. 1689.- г., поред осталога прича, да тамо у црквеним стварима у опште владају „^гоазе Цпогс1пип^еп, Мтзћгаисће ип(1 ХЈ1зе1", истичући нарочито, да: „Б1е Соп8181ог1еп вегеп 8ећг ш

') 6го88, — 11)1(1. р. 332 - 333. — г Саз Рппетр <3ег ХЈп1б81)агквН <1е8 ЕћећапДев 184 пасћ „каЊоНвоћег Бећге јипз сИу1ш, (Загап 18(: зотН; шсћ! ћ1о88 с1ег КаШоИк, зопс!егп аисћ (1ег АкаШоИк, г ја зе11з81; <1ег №сћ^е1;аи1:(е §ећиш1еп. 1)аћег №ег(1еп <Не уои АкаЉоИкеп ^езсМоззепеп, аћег пасћ „1ћгеп безе^геп гесћ(;та8815 §ек'еи1;еп Ећеп уот каЉоНзсћеп 84аш1рипИе аиз, ео1ап^е (1ег апДеге „§е1гепп1е ваие 1ећ(;, ттег а1з посћ ћез1ећеш1 ће!гасћ1;е1;. Бет§ета88 коппеп КаЉоНкеп 8о1сће Ака„ЉоЦкеп, сНе уоп с!ет посћ 1ећеш1еп баИеп гесћ1;та881§ §е1гепп(; атЗ, п1сћ4 §'1Ш§ ећеНсћеп, и. 2. „ећеп \уе§еп Зез посћ ћез^ећешЈеп Ећећапаев".. . „Бег ТЈећегМи Зев АкаЉоНкеп гиг каШоНзсћеп „К1гсће ћа4 Дагаи! ^аг кејпеп ЕшДивб (р. 333)."