Источник

Стр. 214

источник

Бр. 14.

Требнике: »И /ИДШИ ЛН И ,ИКТ1: произколгии КЛ ГОЕ И Н(ПрНн8жД(НО (ј И Кр ^ПК ^К) /ИМЈЛК ј НО.ЛТИ КК'6 •. к' ЖЖ&, 11(0 Н.ИКТ1 : ИЖ( ЗД^ Нр(Дк 'ГОЕОМ КИДИШИ Ј И ШК ^фЛт -к ЖЖИЈСК, ГЛ|(ГОЛА: Ил(,1 .К'к Чтнмн С0ч(, 1(рш . ПЛКИ: Н( шк^и^ллгА ЛИ с;н инои шк^гг^; жжнук: И( шк ^ ш ^ га чтнми С0Ч(«. (И аш прж зр.л к-к шк-^т^, копрон1л'(Т'к {(... (Види: Требник). То су, како исти митрополит каже, ,..»глок(м, нзокрхз&оцлА... :'кнзкол(н!( «... (Нач. Треб. стр. 4),'аналазе довољно ослопа у догматичком (Макарјл: Прав. догм. богослов. Т. II. § 235. 236. Стр. 483., 486.), символичком (Прав. исн. вјере катол. и апост. цркв. источ. Одговор на 115. пит.) па и литургичком учењу наше цркве (митроп. срн. Михајло, цркв. богослов. § 145 Стр. 143.) Свегптеник овдје утврђује и благосиља не само заједнички мужа и жене споразум (сл>|Ј, фо^ша), него и љихово узајамно обећање (Отсбаугсгк;) (вјерности, части и љубави (Јевр. 13, 4.). које он извјеспим ријечима у Требнику морају пред свештеником да потврде, а код којега ео дрво мора да буде искључено треће лице. Ово је »начин, који закон призна/е ваљаним, да један човјек и једна же.на изјаве своју слободну вољу, да стуие у свезу, која условљује брак а . У одпосу горљега питања, а погледом на онај други унутрашњи услов брака мјеродавна су каноничка правила васељепских и помјесних сабора. »Који узме — цитирају св. оци V.—VI. васељ. сабора (98. прав) — ради брачнога суживљења женекињу, која је с другим заручена, а жив јој је још заручник, нека подлегне осудизапрељубу« (Никодима, епископа далматинскога: Правила (КАЖ0КЕ2) прав. цркве с тумачењима. Књ. I. Стр. 588.). Осјетљивост ригоризма у овом питању освјетљује у нуној мјери и свети I. помјесни сабор анкирски, нравилом 11.: »Дјевојке, које су заручене биле, пак су их послије други отели, имају бити повраћене својим заручницима, чак и онда, ако су насиље од других претрпјеле« (Пл<Ј, Књ. II. Стр. 12.). У оваковој заруци тражи се дакле прије свега »чврстоћа у моралним основама« (Вас. вел. нрав. 69. Ш<3. Књ. II. Стр. 411., 412.). Тиме је уједно оправдано оно, што у пријеводу Крмчија пише: »окрУчжи ктк ил .и .лтк н козК^1[((Н1( ЈСОТАЦЈИГО КК1ТН КрЛКЛ« (гЛ. 48. Гр. 1.). Тако је овдје зарука (цуеатгса, обручепЈе, зропзаИа), потчињена црквепој јурисдикцији, добила осим грађанско-правног и своје религијозно значење. Правни значај црквеној заруци признало је византијско државно законодавство, што се може доказати новелом цара Алексија Комнена , која признаје фактичним и пј_авилним само оно обручење, које је освећено молитвословљем и на коме су од свештеника ирочитане одређене молитве обручења. Тиме је брачни сопзепзив и с њим скопчани уговор (зропзш) црква осветила, а зарука је тако постала почетком брака (ппНаио шакмтопп) и обвезом да заручени ступе међусобно у брак (Срп. Сион. Год. V. Бр. 10. Стр. 156.; Бр. 11. стр. 177.). Ту уједпо лежи и прави разлог учењу наше цркве: ако је зарука обављена »пом^до&дннлгк шкрвчжГд«., добија морално-обвезни характер узајамног (мужа и жене) црквом благословеног обећања, које је тим »остало све^го, и као пред Богом ноложено и од Бога примљено«У /гоме види се и »ограничење слободе римскога права, да се може по вољи одустати од обећања при заруци«. Свака дакле свечано црквом обављена зарука и ако није сасвим исто што и »пос.гбдоклнн.и-к к^нч.нпа « савршени брак, него је ниже од њега, али се ипак и у овом .погледу — код држања свечанога обредом црквеним благословенога обећања — сматра равном браку (е?$ тасо/ уајлоо) и има снагу пуног брака (беу бсасрерв:. акд точ теХе^оу уа|лоу). Што се међутим за приватно и просто обручење не може рећи, јер оно није обручење по тачноме смислу правила (И. Николвсши, Греч. Кормч. кн. Стр. 205.). Неда се никако оспорити што је