Источник

И С Т 0 ч н и к

Бр. 15. и 16.

1731. г. био један случај са протом Ивановићем из Иклода у Банату. 1 ) Али је митрополит Вићентије, у свакој таковој прилици, најодлучније протестовао против такове инквизиције православног српског свештенства и енергично захтевао, 2 ) да се с такових дела окривљени свештеници њему препусте ; а он ће их, ако нађе за потребно, по правилима своје цркве казнити. Разуме се, већ само по себи, да је у она претешка времена непрестаних ратова, немира, палења, робљења, сељења и расељавања, бивало разних злоупотреба и у брачном животу нагпих предака, које су 1асИе дозвољавчле, трпиле или шта вигпе и јавно допуштале и саме црквене власти нагае, због опгатег абнормалитета социјалног и религиозно-моралног живота у нашем народу. А уз то није ни чудо, да је у нашем народу доба тога, — који је толико стотина година дивљем Турчину робовао, те за то пао и у култури много ниже, него што је под управом својих владалаца био, — и такових појава било, не само у нижем, него и у највишем свештенству — том најинтелигентнијем слоју ондагањрг нашег друштва, који су за новац раззодили бракове и против позптивног канонског учења православне цркве; 3 ) али морам одмах и то нагласити, да је либералнијем погледу на развод брака често пута био и виши мотив: да се наиме, у извесним случајевима претешких социјалних околности, кеће зло предупреди. (Наставиће се).

Ј ) Рго1ос. Ке$181;г. ех 1731. р. 1167.

2 ) Рго^ос. Ехре<1. ех 1735. р 970.

3 ) Упор на пр. егзархијски извештај од 1735.-6. г. у Спо-*енику XXXIV. р 197.-200 Тако у ваљевској епархији. кчко владикч тако и његови егзарси допугптаху четврти брак, који је по канонским прописима православне црква строго забрањен Егзарх је у таковом случају, на нр. у Шапцу, добио ј^дног доброг коња, а поп гато је таковог венчао 6 Фор. Други један платио је владици за такову дозволу „деватв золота", а.трећи је: „владики за то далБ конн врана врло добра;" четврти опет мораде нлатиги владици за венчаницу: „50 Фзр. и 2 акова вина* и т. д. и т. д Међу старим архивским списима нашао сам досга и такових примера, који каракгеришу иоједине пјредсгавнике наше цркве, као велике грабљивце и глобаџије, не само народа, него и свештенства свога. Тако се на пр. 1736 г потужио неки свештеник Александар Марковић на протосинђела ЈосиФа Стојановића овлко: „Ја стајах ва арешчи ва гвозћу и у чамници того узрока ради, „зачто њекују жену, хотјашчују се удати, три пута ва цркви, по нашему обичају, ва8вјестих, и нај„после дозвавши наоколо стојашчија л>уди вчпросих. под заклетвом: может ли се она жена удати или не? И понеже вси отвјешчаше да Може јесам њу вјенчал*. „Посље њеколико л>ета речена жена, не хотјашчи више с муж м живовати, поче в рези„денцију просити и отговарати се, да уже 4 крат удавала се, что наша церква недопускает и зато „ишче от мужа своег .з оглучена бити. И чувпш то протосингел абие мене без извинованиа сатворил „јему платити 24 Фор. (В „^рпски Сион" од 1907. г р. 195 ). а " — А черевићки свештеници у исто доба туже се овако: „Обаче вјенчати несмјемо бее цедуља из двора; и они допушчају вјенчати, а по том ска„зују; зачто сте вјенчали? И вуку нас у темнице, јакоже недавно случилосја . . . и узеше 5 дуката „'ПзМеш р. 197.);" док се је опет поп Михаило Плавшин из Бачинаца потужио, да је 15 дана био „во арести без јела и питиа и платил 45 Фор глобе, зашчо пронашло се било, да једна жена пре„л>убу дјејствовала, и сего ра:и јесмо дали, с.кнезом скуиа, њу бити, а она по том тужила се во „дворје, да јест без кривице наказивана била. Того ради јесу мено затвориди и горњу суму примили ; „а сви л>уди и сад онога мјесга говоре и сведоче, да је она жена крива била (11з1(1ет р. 196.). а