Источник

Стр 244

И С Т 0 4 Н 11 К

Бр. 15. и 16.

самосвијест за самоодбраном и љубав према цркви и школи српској покрећу, да пожртвованошћу за те установе дарежљиво и на вријеме пружа помоћи у свима мјестима, гдје је брза помоћ потребна и гдје наступе таке прилике, да од помоћи пародне овиси и опстанак српске школе, као што је то данас у нагаем мјесту. Позиву се је одазвао силан народ из котара сарајевског, фочанског, височког, рогатичког, а било је посјетиоца из котара вишеградског, зеничког, травничког, јајачког и кладањског. Освепггење св. храма обавио је 30. августа о. г. високопреосвештени госп. АЕ Митрополит Евгеннје Летица уз асистенцију многобројног свепггенства из протопрезвитерата сарајевског и рогатичког, а за вријеме св. литургије одговарало је сарајевско цркв. пјевачко друштво »Слога«. По довршеном освештању и служби божјој био је свечан ручак, који је црквено-школска општипа дала у част својих гостију у пространој арени. За ручком наздравио је високопреосвеш. госп. АЕ Митрополит Евгеније Њег. Величанству цару и краљу Фрањи Јосипу 1. ? на што је пјевачко друштво отпјевало многаја љета. Високопреосвештеном госи. Митрополнту захвалио се је на труду, архипастирској нажњи и очинској бризи о народном црквено-просвјетном напретку паљанске општине предсједник одбора Ристо Шушић. Потпредсједник епарх управн. просвјетног савјета Ристо X. Дамјановић уз здравицу истакао је рад предсједника и потпредсједника црквено-школског одбора Ристе Шушића и Васе Тодоровића и необичан труд пароха Ђорђа Грабежа, који су са црквено-школским одбором предњачећи примјером народу поред српске школе у мало времена подигли и српску цркву. Владо Андрић наздравио је српском тежаку, а Јован Митричевић црквеном куму Ристи Чечару. Бригу око ручка водила је Српска женска задруга из Сарајева и чланице овог друштва задужиле су црквено-школски одбор у Палима благодарношћу, да је ручак на оиште задовољство спроведен. По одржаном ручку почео се народ због јаке кише одмах разилазити са овога ријетког и величанственог збора, са кога ће свак понијети лијепе и угодпе успомене. V. Г.

КњиЉевне биљешке. Празничне проновиједи за цијелу годину, паписао свештеник Ллександар ЖивановиЉ, краљ. гимназијски професор у Осијеку. Цијена брогаираној књизи је 2 50 К, а у платно увезаној 3 30 К, поштарина 20 фил. Нравославна црквена година, написао Димитрије Витковип , професор и катихета у Загребу; штамнана накладом српске манастирске штампарије у Сријем. Карловцима. Цијена је књизи 40 потура, а код веће наруџбе даје се уобичајени рабат. Пошто је књига намијења ширим слојевима народа, то се препоручује најтоплије преч. г. г. свештеницима, да ову књижицу шире по народу. Иокрет евештенства за дозволу другог брака (Одговор противницима), написао Е. М. С. Ср. Карловци српска манастирска штампарија 1909. Цијена је књизи 50 фил.