Источник

Стр. 228

источник

Бр. 15 и 16.

„дке ице кина, пакк жепд иекгмл ићи за Њ/ИЦЕ/Ик, пјго поееглд 8 гкстк- И „таи кише речени Шгр8шк и>ногд п8тд 8зе»л> Д()8г8 жен8 с кош.Ик и глдд „жики. И ижл пркд ншгока жжл, када и)Нћ тако с' но/Ик бчинн, и ижа се „8далл зл дрбгогк, кога е слда а'нд цјстлкилл и ^оћг за пркога ^ибжа вДа Дсћ«"- 1 ) Шта више, неки прота Димитрије у Солдабацу давао је сасвим самовољно и самостално развод брака и допуштао разведенима, да ступе у нови брак. 2 ) Крајем 1729. г. јавио је дворском ратном Савегу у Беч и губериатор у Србаја, принц Александар Виртенбершки, 3 ) да и тамо има доста случајева бигамије; па је за то, по свој прилици, у инструкцији, изданој царском комесару на Народно-црквеном Сабору у Београду, наложено му, да настоји, да митрополит и пред целим Сабором покрене то питање и оштро забрани ту т. зв. бигамију и полигамију, како од стране државних, тако и од стране црккених власти. И он је сигурно, по интенцији бечког двора, и потстакао митрополита Мојсија, да у трећој саборској седници од 23. маја 1730. год., 4 ) између осталог, спомене и то: „како је многоженство (неоспорно разумевајући ту, као што смо већ напред показали, незаконито ступање у нове брачне везе оним људима и женама, који имају живе своје прве брачне другове,

х ) Овакови случајеви, гдје ]е остављена жша хгела мужу, или напуштени човек захтевао натраг своју жену, давали су државним властима понајвишв и повода, да се унлету у брачне одношаје православних народа и натурују им принципе римског канонског учсња; јер су напуштени брачни другови у таковим случајевима обраћали се не само црквеним него и државним властима, које су могле присилним средствима нагонити дотичне брачне другове, да наставе брачни живот са својим првим законитим брачним друговима.

2 ) »... Гжк. 30. ПрИДОГ /ИО 8 »40 ОиЛДЛКДЦк И ПрИ/ИИ имск протопопд /Ии^АНЛк У ГКОК) »К&К8 \\Л КОИЛКК... Зде стклри КЈЗЗ^КОИЈ, ЧТО 6 Д0П&СТИИ) ПОПК Д И /И И Т р 1 ( кдд* килк ПрОТОПОП!: ПрКО рДСп8сТ10) Лл*кс8 СД Ж I И 0 -и' И ДОП^СТИЦ) др^г^ У 3 { Т И, ТЛКО и рџи-Ишлнл и Ботл Ц8р куд (Ориг. у М. II. А. К.) а .

8 ) У свеви са овим, ивдала је вемаљска администрација (Бапс1е8-Адтшгз^гаНоп) у Београду и. г. и налог евима својим потчињеним чиновницима, па и митрополиту, да својим путем прогласе народу у Србији : „како ће у будуће најстрожије кажњене бити и све оне жене, које се стиде о времену свога порођаја иввестити своје најближе рођаке и сусетке, него се крију но шумама, џбуновима и другим скривеним местима, те тамо еаме без ичије помоћи остављене рађају децу, па се 8а то и врло често догађа, да многа деца при таковом рађа^ву пропадну. — Исто тако биће криви и му жеви, који не буду пазили на пород свој и не буду старали се да одвикну жене о^ тога дивљег обичаја (Ориг. у М. П, А. К. бр. 222. ех 1729 г ).

4 ) Види белешке царског комесара о том сабору, у српском преводу, код Ђ. Рајковаћа у „Детопису Мат. Српске" књ 113. р 294. и упор. Битковића: „Споменици из будим. и пешган. архива", од год. 1728.-1748., у „Гласнику Срп. Учит. Друпггва" 2. од. књ. IV. р. 49. — Д* је о пзлигамији митрополит Мојсије, на том Нзродно-црквеном Сабору, говорио не по својој вољи, него на иницијативу Комесарову држим отуда, што је све остало, што је на том сабору раслрављано, митрополит пре сабора поређао у 25 питања и уступио свима народним посланицима по сталежима, да му одговоре ; размисливши и проучивши прво добро сгвар, како желе да се та пигања на Сабору реше, а међу тим питањима нема ни спомена о многоженству ; и ако се међу њима налази доста питања о исправљању недостатака у народном животу.