Источник

Стр. 252

ИСТОЧНИК

Бр. 17.

мије и траје скоро читаву 1735, год., док најпосле новембра те године не би коначно одлучено, да се објави: како је обркапетан Стаеиша осу^ен ради тога на губитак главе, али га је цар помиловао, те има подмирити све парничне трошкове. 1 )... Један извештај митрополитова егзарха санђела Андрије Јоакомовића, из 1735.—6. год., ванредно живо, у неколико конкретних примера, приказује нам слику ненормалног брачног живота наших предака у то доба — по дијецези ваљевској, те нам разјашњава многе друге површне и лапидарне белешке наших црквеннх и аустријских државних власти по томе занимљивом питању. Егзарах вели: како му се у Крагујевцу потужила нека жена Стана, да ју је оставио муж, који је с њом „жпкилк единлестк „л-кг и дец8 () о д м л к, пакк остлвикши I« и Д()8г8 жен8, И/ИЈнетк „ Ра\ил 10 Илинб, п о д ,и д /И и л к и ва т 55 р с к 8 странВ №к«лк и тато и сада „естк". Стана га је уједно питала: да ли се она може сад удати за другога човека? А егзарах јој је одговорио: „зл инлго <и$жл дл не л1ожетк „8длти сј, но трпенје да и,иа некој крс<ие и секе чисто да хцанитк ® ксакаго „норокд и г'ре\а, код кратл скосго". 2 ) У парохији таковској, у селу Врнчани, отпустио је неки Милисав своју прву жену Босиљку већ пре 11 година, а имао је с њом и децу, те она сад живи у Жаркову код свога оца. — Егзарх вели, да није имао када, да испита узрок такова поступка мужевљева, те ће то накнадно учинити. 3 ) У Шанцу Прањарима тужио се егзарху неки старац Миленко, из села Кошћунића, како је из села Теочина испросио и венчао за свога сина Дамјана — снаху Мирку; али она после годину дана побеже брату своме у Теочин и тамо живљаше два месеца. У то доба пролазио је туда владика ваљевски Доситије Николић и одржао им је суд, те је и снаха пред владику доведена и владика јој је пресудио, да има остати у кући мужа свога. Ну, после три месеца она опет побеже брату, а овај је после неког времена потајно посла у турску „гд'к и Вдала се зд дрбгога л^Ижл". Стога старац захтеваше дозволу од егзарха, да може сина оженити другом женом, али му је егзарах одговорио: „дд того не ткори до др8г« злиокести". 4 ) У селу Осечњи побегла је једном човеку жена, с којом је живео шест година, у Турску, и тамо се удала за другога човека; а пошто су се касније обоје преселили у Србију, под влашћу аустријском, први

Ј ) Срп. Књижев. 1'ласник XIX. р. 582.

2 ) Споменик Срп. Кр. Акад. Наука XXXIV. р. 198. 6.

3 ) ШДет р. 199. а.

4 ) 1Ш. р. 198. а.