Источник

Стр 272

МСТОЧНИК

Бр, 18.

прангија и звоњење звона допраћен је у цркву велики достојанственик гдрквени' одакле се након прописно одржаног молебствија упутио кући пароха Стева Шаренца, гдје му је и стан приређен био. Сјутрадан, у понеђељак, 7 септ. 1909. посјетио је високопреосвештени госп. АЕ и митрополит куће неколиципе грађана, а затим исти дан, око 11 сах. пр. подне, са својом пратњом и двојицом чланова црквеног одбора врањачкозвијеринске парохије. који међутим бијаху стигли у Љубиње, кренуо на коњу пут Звијерине ради освећења тамошње новосаграђене цркве. Савладавгни све тешкоће кршевита и стрменита пута преко Буковог Дола, Жрвња и тзв. Крњина камена стигосмо сретно у Звјерину. Овдје у Звјерини на једно пола сахата далеко од новосаграђене цркве дочека Његово Високопреосвештенство мјесни парохијски администратор јереј Лазар Шакотић са мноштвом својих парохијана, пред којима лепршаше барјак са крстом. Пошто га је свештепик Шакотић поздравио добродошлицом, на којој се госп. АЕ и митрополит топло захвалио, крену поворка напријед пјевајући. Кад поворка пјевањем наговијести долазак Његова Високопреосвештенства, око 4 сахата по подне, ударише звона са новоподигнуте цркве и запуцаше прангије, а из груди сакупљеног народа у порти црквеној захори се громогласно трикратно »живио!« Нред вратима новосаграђене цркве дочека га са крстом и јеванђељем управитељ притопрезвитерата билећког протопресдитер Ђорђе Периновић, који послије одржаног молебствија у цркви поздрави високопреосвештеног архипастира, на чему се овеј љубазно захвалио. Сјутрадан, лицем на Малу Госпојину (8. септ) 190!)., пошто је раније одслужена св. јутрења, око 9 сати прије подне отпочето је освећење цркве у част и спомен св. оца Николаја, архиепископа, мирликијскога чудотворца, у присуству народа око 2000 душа. При самом освећењу, као и при св. литургији, осим госп. Митрополита, чинодјејствоваху још: протопресвитер и парох билећки Ђорђе Периновић, редов. члан епарх. цркв. суда у Мостару јереј Теодор Говедарица, парох фатнички јереј Р. Бјелетић, мјесни парох. администратор јереј Ј1. Шакотић и ђакон Сава Буквић. По свршетку св. литургије красном бесједом поучио је високопреосв. АЕ и митрогголит народ, коју је благочестиви народ са великом пажњом саслушао. Око 10^/г сахати прије подне сврши се св литургија, а у народу наједанпут отпоче живље кретање и весеље. За вријеме ручка, дигло се више здравица: Његовом Величанству цару и краљу Францу Јосифу 1., госп. АЕ и митрополиту, кот. престојнику Штрасману, куму црквеном Петру Кукићу из Баљака (кот. Билећа), црквеном одбору и народу врањачко-звијеринске парохије и т. д. Све ове здравице пропраћене су са »многаја љета«. Пошто је према утврђеном распореду госп. АЕ и митрополит сјутри дан имао да служи у Љубињу, поздравио се са народом и у 1 г 1 2 сахат по подне кренуо пут ЈБубиња. Полазак Његов, као и долазак, поздравила је пуцњава прангија и звоњење звона, а из 2000 грла присутног народа захорило се вишекратно »живио«. Бијаше око б 1 /^ сахати по подне, кад је стигао госп. АЕ и митрополит у Љубиње. Сјутрадан, у сриједу, 9. септ. 1909. (на Јоакима и Ану) одслужио је у Љубињу св. литургију уз асистенцију ред. члана епарх. цркв. суда у Мостару Т.. Говедарице, мјесног пароха С. Шаренца, јеромонаха Јоаникија Петковића и