Источник

Стр. 304

ИСТОЧНИК

Бр. 20.

пеном суду ради надопуне, а 1 пресуда је укинута и повраћена првостепеном суду са упутом, да брачни поступак обнови и надопуни. Свега ријегаено 75 записничких бројева. Тајник вел. суда. Освећење новосаграђеиог звоника срнске нравославне парохијалне цркве у Илијашу, код Сарајева. Прије педесет година па све до промјене државне управе у овим земљама скоро цијела данашња парохија илијашка била је саставни дио парохије височке Тадашњи парох височки јеромонах Пахомије пошто није могао сам свима дужвостима у парохији удовољавати, узме за личног помоћника свршеног богослова биоградског Прокопија Дамјановића негдашњег учитеља српске народне основне школе у Сребреници, родом Пљевљака. Скоро цијелу деценију вршио је свештеник Прокопије дужност капеланску, док се није са промјеном управе указала прилика народу данашње парохије илијашке, да се давнашња жеља њихова оствари, да сами за себе парохију образују и да у лицу свештеника, кога су веома поштовали и искрено љубили. добију сталног пароха свог. Ова благотворна промјена одушевила је почившег пароха илијашког Прокопија, те је одмах са народом, који је пастиру свом у свем предан и повјерљив био, почео рад око подизања цркве, а уз цркву отворена је одмах и српска школа, која је морала проћи кроз све фазе, кроз које пролазе школе наше, које су упућеле на то, да се издржавају само од скромних прихода сеоске цркве. И ако је заслужпи почивши парох Прокопије поклонио био сву пажњу своју за цијелога живота напретку иметка црквене општине илијашке, а тим и одржању српске тамошње школе, не даде му се доживјети ни то, да српску школу види у згради, каква приличи овој просвјетној установи. Почетке рада покојник је оставио недовршене и у таком стању затјече црквену општину илијашку прије седам година садагнњи свегнтеник њезин Трифко Максимовић. У вријеме доласка новог пароха не знађаше се, шта прије да се отпочне: црква да се поправи, школа да се подигне; или да се и једно и друго остави и ако све то одлагања не трпљаше, и да се само о опстанку срнске школе брига води. Све то бијаше тешкоћа једна већа од друге, али смишљеним и устрајним радом садашњег пароха и пожртвовањем једино тежака парохије илијашке свима се је набројаним потребама удовољило, тако да су сада у Илијашу све општинске зграде може се рећи не само нове, него и сталне и солидно каменом зидане, а највећа и најљепша међу њима је српска школа, која не само да у сваком погледу удовољава хигијенско педагошким прописима, него и служи као украс мјеста Током ове године уз цркву дограђен је и звоник, на који је поред најбоље воље и рада споменутих свештеника и црквено-школског одбора ова сиромашна општина морала чекати скоро тридесет година, док је дошла у таково стање, да може поред слабих прихода цркве, а за њу и великих издатака на своју српску школу и о градњи звоника промислити. Новосаграђени звоник осветио је дне 1. октобра о. г. на Покров Пресвете Богородице високопреосвештени господин АЕ Митрополит дабро-босански Евгеније и по свршетку архијерејске службе поучио је присутни народ о том, како да искористимо овај пролазни и привремени живот, да би га у своје вријеме могли, ушљед тврде вјере и добрих дјела учињених овдје на земљи замјенити вјечним животом у царству Оца небесног. Црквено-школска општина илијашка својом прогалошћу пружа нам еклантантан доказ, шта може учинити у једном селу свијест о самопомоћи и поуздању у самог себе. Тихо али постепено и конзеквентно рађено је у овом мјесту, док је подигнут