Источник

Стр. 294

И С Т 0 Ч Н И К

Вр. 20.

тој Пуковнији -— у селу Класнићима. Ту јо, наиме, парох Милан Расовљевић, знајући, да нека жена Смиљана има жива мужа, капрала Николу Чатића, који је у Турску побегао и оданде се често јављао својима, ипак је венчао са Миланом Огњанчевићем. — Чим су за то сазнале војничке власти, одмах су похватале те брачне парове и подигле против њих криминалну оптужбу због злочина „бнгамије х ) а сва три поменута свештеника осуђени бише на губитак својих парохија за навек и повратак свега, што узеше у име венчања од дотичних задружних домова тих брачних парова... 3 ) Ову прилику употребио је митрополит Георгијевић, да обнови молбу овоју, и свију епископа Карловачке Митрополије, о повратку одузетог им старог права на венчанице, те 27. новембра 1772. год. и учини то путем Илирске Дворске Депутације. У молби је павео, како се и из горе приведених случајева види, како је опасно по развитак т. зв. бигамије и полигамије у сраском народу, што су свештеници у брачним стварима, тако рећи, изузети испод контроле својих епископа (односно њихових егзараха, који су такођер укинути) тиме, што више несу дужни од свакрг новог брачног пара узимати, од најстаријих времена уобичајени епископски данак за ванчање, т. зв. „венчаницу", па су „ скоеодн 8 к > рШ докили к' еракосочпмшдхч*, ко скои\ г к „К оческ епископа Вддлжнк^ паро^ја^ск сконјолно постбпати и скои прикитак^к „и корист^к по кол'к гонити''. 3 ) Али, место да је испуњена жеља епископг1 одредио је бечки двор, 14. маја 1774. год., да у Граници компанијски команданти воде контролу над онима, који ступају у брак, те да ради тога издају и женидбене дозволе за подручне им граничаре. — На основу ове наредбе почеше се сада војничке власти врло често плести у све брачпе одношаје нашега народа. Тако на пр. већ 12. јуна и. г., извештавају ћи владику пакрачког Атанасија Живковића, о тој одлуци царичиној, пуковник градишки Шилинг, позива га уједно, да свештенству нареди, да се тога строго придржава и нипошто се не усуди, без дозволе војничке, кога венчати. А пуковник Малорди, у Ђенералату Вараждинском, већ је пре тога, шта више, забрањивао војницима, да се жене провинцијалкама и обратно, те је чак почео такове бракове, који се већ склопљени били, проглашавати за ништаве и разводити их. Епископ се је ради тога потужио командујућем генералу и умолио га, да се наредба Малардијева, која је била публикована по свима ком-

>) Аустријске државне власти називале су све одношаје „бигамијом" и „полигамијом", мада је често пута, као и у овом случају, аанраво „двомуштво" а и „многомунггво" бивало,

г ) Концепат у М. II. А. К. бр. 345 ех 1772. г.

3 ) Ш<1ет А<1 бр. 346 ех 1772. г,