Источник

Бр. б.

ИСТОЧНИК

Стр. 71

канонички изабран и услијед тога за новога Митрополита бањалучко-бихаћког од Његовог Величанства именован протојереј Василије Поповић, досадашњи редовни члан епархијског црквеног суда у Сарајеву. Поводом горњег именовања г. Василија Поповића за Митрополита бањалучко-бихаћког дана 11. септембра 1908. сазвана је сједница овог епархијског црквеног суда, из које је сво ово епархијско свештенство обавијешћено, да ће посвећење и свечано устоличење ново именованог Митрополита бити дана 28. септембра 1908. Овом приликом позвано је свештенство, да по могућности са својим угледнијим парохијанима реченог дана присуствује свечаности устоличења новог Митрополита. Уједно је наређено свештенству, да од дана 28. септембра 1908. у цркви при литургији и другим црквеним обредима у молитвама има престати спомињати име Његове светости васељенског патријарха Јоакима, и мјесто њега спомињати име Митрополита Василија. На истој сједници овлаштени су редовни чланови епархијског црквеног суда Коста Ковачевић и Алекса Јокановић, да ступе у споразум са мјесним политичким властима гледе аранжирања дочека новог Митрополита, као и распореда и тока Његове иншталације. Оједница држана 27. септембра 1908. извјештај Ковачевића и Јокановића у горњој ствари узела је на повољно знање и уједно изразила радост, што је добила за поглавицу домаћег сина. Ва тим је закључила да сутра дан т. ј. 28. сентембра сви чланови црквеног суда са осталим свештенством имају нрисуствовати посвећењу и устоличењу новог Митрополита. * Овршетком прве годишње периоде засједања т. ј. концем 1908. године измијењени су и почасни члановн епархијског црквеног суда, као и њихови замјеници, те су за нову изборну нериоду изабрани ови свештеници: 1. почасни чланови: Петар Иванковић, Михаило Васић, Душан Кецмановић, Миле X. Попадић (овај се доцније захвалио), Ђорђо В. Мачкић, Алекса Јерковић и Петар Карановић; 2. замјеници тчасних чланова: Коста Душанић, прото Коста Поповић! Рувим Бубњевић, Благоје Шиљеговић и Марко Гаковић. * У току времена од 11. септембра 1908. до краја децембра исте године држане су 4 сједнице и то: 11. септембра, 27. септембра, 6. новембра и 17. децембра, а у току године 1909. осам сједница, и то 5. фебруара, 9. априла, 14. маја, 9. јуна, 20. августа, 22. октобра, 18. новембра и 17. децембра. Осим тога судјеловао је енархијски црквени суд и у заједничким епархијским сједницама 17. и 18. децембра 1908. и 19. децембра 1909. год. Поднесака епархијском црквеном суду било је у свему 2123, а президијалних 830. Дан за одржање редовних сједница одређивао је овај епархијски црквени суд скоро свагда приликом свога засједања. У свима сједницама 1909. предсједавао је Високопреосвешћени г. Митрополит Василије.