Источник

Стр. 70

псточник

Бр. 5.

Из литургијске праксе. Треба ли ма литији на великом вечерњу из олтара са свијебом и кадијомицом, или салш с. кадијоницом иза%и? У погледу свијеће нема ни у служебнику ни иначе никаквог наређења. Мјестимице (нпр. у Сарајеву) се практицира да служећи свештеник из олтара излази са запаљеном воштаницом у љевици, а кадијоницом у десници. Тај обичај је само локалан, и не мора се вршити. Ваља ли на јухирењу иза 8. пјесме канона и окда реЛи: » Вогородицу и матер свјета...« кад се не поје честњејшују ? Не ваља. Јер је тај узглас позив појцима, да поје пјесму нресвете Богородице: Величит душа моја... Кад се дакле на госнодње и богородичине празнике поје нарочити припјеви, у којима црква велича пречисту матер свијета, поменути узглас нема мјеста. (Сборникх р-ћш. недоум. вопр. Шев-в 1903. стр. 30.). Зашто се привезује набедреник на десну страну ? Зато, што је таква стародревна пракса. Но ако је које свештено лице одликовано и ношењем палице, онда се набедреник паше на лијеву, а палица на десну страну (Ц. В. 1898. бр. 13). На великом входу св. лигиургије завршује свештеник сиомињање с ријечима: всјех вас православних ... Но неки свештеници говоре: вас и всјех... Које је иравилно ? Правилно је рећи: всјех вас, јер тако пише у Служебнику (Ц. В. 1897. бр. 4). Дим. Јанкови^ (Сарајево.) ГГреглед црквено-школског и просвјетног Љивота. У нашој цркви. Отпутовао. Његово Високопреосвештенетво АЕ. и Митрополит Дабробосански госп. Евгеније отпутовао је 9. о. м. у Далмацију на одмор и оправак. Извјештај епархијског црквеног суда у Влњој Луци о радј њгговом од 11. септембра 1908. до 31. децембра 1909. на основу установе § 195. тачка 13. Црквенопросјетне уредбе од 31. јула (13. августа) 1905. У саставу овог епархијског црквеног суда год. 1908 догодила се промјена његовог предсједника, Високопреосвештеног Митрополита г. Евгенија Летице, који је премјештен на упражњену столнцу митрополије дабро-босанске у Сарајево и услијед тога дапа 13./'26. фебруара 1908. након предаје управе и опроста коначно отпутовао у Сарајево, те је иза тога у бањалучко-бихаћкој епархија наступила седисваканција. За вријеме ове седисваканције, која је трајала од 13. фебруара 1908. до '/8. септембра исте године, предсједничку дужност вршио је протојереј Коста Ковачевић. као најстарији члан по чину. * Његова светоет васељенски патријарх цариградски Јоаким својим ријешењем од 11. јула 1908. број 5462. а земаљска влада својим ријешењем од 25. августа (7. септембра) 1908. приопћили су овамо, да је у сједници св. Синода