Источник

Бр. 5.

ИСТОЧНИК

Стр. 69

св(е)т(о)го Андреја — стол вагрскиј, 4. мјесто с(в)ет(о)го Луки стол армјенскиј, 5. ва мјесто с(ве)т(о)го Томи 1 ) — (?), 6. ва мјесто с(ве)т(о)го Јоанна —- стол јест србскиј. 7. ва мјесто с(ве)т(о)го Матеја јест стол 1 ) — (?), 8. ва мјесто с(ве)т(о)го Марка — јест стол зихинскиј, 9. ва мјесто с(ве)т(о)го Вартоломеја — јест стол њемчскиј, 10. ва мјесто с(ве)т(о)го Филипа — јест стол трапезонскиј, 3 ) 11. стол с(ве)т(о)го Симона — јест деспотскиј, 2 ) јегоже ставет се ц(а)рија, 12. ва мјесто с(ве)т(о)го Јакова — стол аркадскиј, — Половина јест данскиј језик„В. : ЈКако сут части језиком? „0.: Фруг јест лав. Турчин јест змија. Срацинин јест вепер. „Армјевин јест гуштер. Иверин овен. Сирмјенин гескшз : Сиријанин 3 ) „зебр јест. Зих јелен јест. Аламанин јест пас. Персин вран јест, Та„тарин — загарин 4 ) јест. Куманиа пардос 5 ) јест. Влгарин бик јест. „Србин вук јест. Грк лисица јест. Влах кошка 6 ) јест. Арбанасин бебер „јест. Вагрин рак јест. Русин видра јест. Њемец сврака јест. Литва „тур 7 ) јест. Цаконин, јеже јест Јасин, вјеверица јест. Египтјенин козел „јест. Сасин пастух јест. Нагомудрец 8 ) риба јест. Ина,ијанин голуб „јест. Јеврејин јазвец јест. Хунав зајец јест". (Свршиће се). Напоменућу овдје, да, у колико сам могао у Миклошаћевив поједивих ријеча у „Ријечнику", извађених из овога рукописа, разабрати, тај рукоаис има знатан дио истих чланака, који се у овој КН.ИЗИ „Четења" налазе, те шга више канда и истим редом иду. Као донекле поуздано могу утврдити још само то, да у рукопису том не има оних '26 проповиједи, које су у овој књизи на првоме мјесту Миклошић је у своме „^ехткоп-у Ра1еоз1оУешсо-Стгаесо -1ЈаЉшт (Ут<1о1)ОУае 1862—65)", међу „СошретИа" навео тај рукопис овако: „МхзсеИапеа, сос1. сћаг! заес XVI. ±о11. 102. т 4. вегђ.", забиљеасивши уз то, да је његова властитост. 4 ) По Ријечаику Миклошићеву има се једно од ових празних мјеста попунити са: .1П1икск*к «, а друго са : » нкејљгкт *«. 2 ) Из тога, тто се овдје спомиње стол трапезунтЈки и деспотски, а не грчки као обично, изводим, да је овај одломак ако не поотао, а оно сигурно прерађен, у доба када су Датини владали у Цариграду од 1204 —1261. год.), кога еу освојили при походу на четврту крсташку војну. 3 ) Тако је и у Миклошићеву „Ријечнику" према оном рукопису из XVI. вијека. ■»ј Злглрт! (^ЗСуариОУ — сап!8 уеиаИсиз) = ловачки аас, бгар, загар. 5) ПлрТЈДОСћ (тсарООс) -- пард, пантер 6 ) У руконису стоји котка, као и код Миклошића на истом мјесту, те јв Миклошић превађа у смислу иухир« — апсога; ну то је погрјешно, јер ту треба да стоји ш мјесто т и онда гласи кошка , што и данас у руском значи мачка (са^ив), а то одговара и садржају из цијелога одломка, јер се карактер дотичних народа, само са именима животиња означује. ?) Тоурт! (трауеХасро?) — Мгсосегуив) = бивол. 8ј НлгодтоудркЦћ (уијлуоаосрсатг^) — ^утповорМв^а) = индијски »удраци, који голи живе.