Источник

Стр. 68

ИСТ04НИК

Бр. 5.

„ц(а)рство блгарско, третије ц(а)рство аламанско. Са грчаским ц(а)рством „от(е)ц, са аламанским ц(а)рством с(и)н, са блгарским ц(а)рством д(у)х „с(ве)тиј. Грци ц(а)рство Б(ог)у прједадут, аламанско ц(а)рствс) 1 ) по„перет васе језики полувјерци. Се вједите на свјетје јест васјех језик „72. — 5 језик јест православних на свјетје: 1. Влгаре, 2. Грци^ „3. Сирјане, 4. Ивери, 5. Руси. 3 ) Ва тјех сут 3 књиги правовјерних: „грчаска и блгарска и иверска. Полувјерних 3 ) језик јест 12. — 1. Ала„мане, 2. Френци, 3. Мачаре, 4. Индијане, 5. Јаковите. 6. Армјане, „7. Саси, 8. Љеси, 9. Арбанаси, 10. Харвати, 11. Хизи, 12. Шемци:" „В.: Како зачеху се правовјерни језици и полувјерници откуду „родише се? „0.: Ноје имјеше 3 синове: Сима, и Хама и Јафета. И от Сима „изидоше правовјерни хр(и)стијане, поњеже Сим имје 50 с(и)нов и „50 дштереј. Симови с(и)нове појеху себје жени сесгри своје, такожде „и Хамови и Јафетови. Симови с(и)нове рјеша не прикосњемсе ка се„страм својим, такожде и жени рјеше. И сатворише двје храмини, и „сабираху се мужи ва једину храмину, а ва једину жени, стрегуште „себје друг от друга; такмо на сањед сабираху се, видјеху се очима „такмо. И видје Г(оспод) трпјеније их и б(лаго)сл(о)ви их и плодјеху „се безплотно, такмо от погледанија. Того ради от Сима зачеху се „правовјерни (!) језици 5. От Јафета зачеху се половјерци (!). Од Хама „зачеху се Египтјане и Фараонити, поњеже бист Хам проклет, та„кожде и чеда их проклета сут и потопи их ва Мори Чрмњем". „В.: Невјерни језици откуду зачеху се? „0.: От Измаиља и от Агари м(а)тери јего. Измаил јест копил „Авраамов, слег се са м(а)терију својеју ва Синаи. Агара мати јего „рече: да поимајет сјеме моје много жен&, да поперет сјеме Авраамље. „И от њих зачеху се невјерни језици". „В.: Прјестол на земљи колико јест ва мјесто 12 ап(осто)л ? „0.: 1. прјестол ва мјесто с(ве)т(о)го ап(осто)ла Нетра — френски „престол, 2. мјесто с(ве)т(о)го Иавла — стол хиндијскиј, 4 ) 3. мјесто 4 ) ЕБемачко племе Аламани играли су виднију улогу само у VI[. и вијеку, док им Пипин Мали није моћ сатро и раввио Франачку државу. — Сигурно је и овом одломку поријекло у дубокој старини, па је касније по нешто у њему измијењено. 2 ) Зато што се Срби ве спомињу међу православним народима, нити упће, држам да ј е овај одломак посљедњи пут прерађиван у доба, када Срби нијесу имали ни државне, ни црквене самосталне органивације; а на то мишљење упућује нас и то, што се спомиње, да међу православним народима има само три књижевности : грчка, бугарска и ђурђијанска. 8 ) Ив тога, што се западни хришћански народи називају јеретицима (полувјерцима) и збиља с њима мијешају, држим да овај одломак у оваковол облаку није могао постати прије друге половине XI. вијека, јер се расцјепљење цркава коначно збило 1054. г. 4 ) Миклошић је из једнога рукописа XVI, вијека, који је прије 43 године у њега био, у своме Ријечнику привео ово мјесто овако: „хидив&ект," означивши, да је „адј. 1ос1 сшавдат". —