Источник

Стр. 90

ИСТОЧНИК

Бр. 6.

госп. болестан, односно из Сарајева отсутан био, нредсједавао је према 185. § автоном. Уредбе по чину најстарији ред. члан Суда: протопр. Дим. Јанковић. У свима овнм сједницама било је како то 183. § Уредбе прописује присутно бар седам чланова, а о свакој сједници је вођено по 193. § у записник, који је прм крају сједнице потписан и овјеровљен. Особље, које сачињава епарх. цркв. суд није се мијењало цијеле 1909. г., осим што се члан Дан. Билбија током ове године захвалио на чланству, те је на његово мјесто по пропису изабран за поч. члана власеничко-сребреничког среза: Саво Савић, парох у Факовићима. Одмах у почетку свога рада изабрао је епарх. цркв. суд из своје средине за члана великог цркв. суда: Гавру Гашића, свог ред члана, чиме је задовољено 14. тачци 195. § авт. Уредбе. На споменутих седам сједница ријегаено је свега 922 поднеска. У сједници од 5. фебр.: 93, од 2. априла: 171, од 13. маја: 135, од 18. јула: 73, од 12. авг.: 169, од 7. окт. 142, а од 2. дец. 1909.: 139. Ради олакшања посла нијесу извјеспи поднесци изнешени пред сједницу, нпр.: повраћене доставнице о уручењу одлука, а неки су поднесци нпр. у бракоразводним парницама од великог цркв. суда достављене другостепене пресуде, президијалним путем уручене стрзвкама. Што се појединих ријешења тиче, пазећи на наређења 195. § авт. Уредбе епарх. цркв. суд је поводом приспјелих поднесака доносио своје закључке, имајући обзира код одлука управне природе на автон. закон и потребу цркве, а код судских на каноне и на досадашњу судску праксу, — пошто судскога поступка још увијек нема. Што се тиче иојединости у животу и кретању свештенства и народа, право је да се и у овом извјештају на првом мјесту ода спомену оне слуге Божијег олтара, који су се течајем 1909. године упокојили. Ти су покојници; Мих. Радић, бив. парох у Пљеви, који је умро 17. јан., Ђорђе Поповић, бив. парох у Равном, који је 20. јан, Светозар Поповић, бив. парох у Рудом, који је умро 28. јула, Стеван Бубњевић, парох у Трнову, 31. окт., Теодосије Поповић, бив. парох и надзиратељ протопрезв. у Сребреници, ГЈетар Максимовић, парох трновски и надз. протопрезв. сарај., Теодосије Бабић, јеромонах манаст. Папраће, који је 15. вов. умро и Милан Глушац, умир. свештеник у Јајцу. Док је смрћу ових свештених лица клир епархије ове претрпио осјетљиви губитак, дотле је спиеак свештенства проширен: с Јованом Кпежевићем, управ. П. парохије у Травнику, који је из бањ.-бих. епархије каноничким пачином преведен у клир епархије ове. Затим са свршеним богословима: 1. Јов. Шкаљком, 2 Костом Станишићем, 3. Дуга. Бобаревићем, 4. Јовом Обрадовићем, 5. Мил. Божићем, 6 Мил. Петковићем, 7. Душаном Миличевићем, 8. Шпиром Убавићем, који су течајем 1909. г. рукоположени за ђаконе односно презвитере. Бивши ђакон Сава Савић рукоположен је за презвитера. • Из активне службе у стање мира 1909. г. прешао је Ђорђе Марковић, надз. протопрезв. у Власеници и Ристо Јокановић, парох блажујски. Иначе су течајем 1909. г. од Њег. Високопреосвештенства г. Митрополита Евгенија одликована и промакнута шљедећа свештена лица: протосинђел Иларијон Радонић, ректор богословије 6. дец. 1909. произведен је за архимандрита; синђел Влад. Боберић, професор произведен је 18. јан, 1909. за протосинђела, а јеромопах.