Источник

Бр. 6.

ИСТОЧНИК

Стр. 8В

Г РУ П У сачињавати. — Ради занимљивог садржаја привешћу сва три у цијелости. Први чланак носи наслов: „Олоко како зачес* О^шовГла (л. 60.)", а садржи у себи интересантну легенду о ћ^рци Александра 1 ) Великога. „Бјеше ц(а)р Александр, велик пач(е) васјех ц(а)реј, с(и)н. Фили„пуса ц(а)рг. И ваеј^х ц(а)рства орјејет и васи језици поклонише се ^Ј ем У ? једино нагомудрско ц(а)рство не пррјет, ни жеаск<>је ц(а)рство. „Нагомудраци бо зрут Г(оспод)а на н(е)б(е),-јрх, сједегагаго на прје„стоље, того рчди не прједаху се Александру ц(а)ру. Ииаше бо једину „даштер и много бољеше о њеј. Јегда прјејет звјере, који рчзоип ху „васе в јски прииае и паде ва ливадах при блато, идвже исх »ж (.нху „раци. И похватаху (их) к'ј<>. Једин педопул вазет риби сушеми иди „да измијет (их), иде и < бр ете извор мал вас скровњ« мј-егјн и в с„мртну риби, а 0!.и ожиху и \ п)иху ва в >ду. Ту бо бје.пе п ||)>;ич 2 ) „клидет ц Ј\ ноша прии е сијешно и покједа гх'а)ру Ал<*кс I <дрV. „Ал<к<*нндр в >л< жи иније р би сухи и ожинј-ху. П ј г Аккондр јндин „крои тл 3 у 1.т води тоје. запечати и пој Ј Д11 ,е јн ;иаому пел > I > 1у и „рече јему: аште кто отгекатит 18 тебје погубљу и род тв >ј. Але„кснндр знајаше колико Љет пишег се јему живу бити; јигда буд^т „ј^му ка самрти, да испијет от води породимскије и породит се и не „умрет ва вјеки. — Дх пти јего Панора 4 ) видјв јуношу велико сгре„гушта крондил. Панора рече ка јуноши: Андреју, повјежд ми что „јест ва крондили? Дај мње да вижду. Аадреј рече: г(оспо)жде, ве„лику запрјету ичам от оца твојего Александра. Опа же маога имје„нија даваше јему и многи муки пати дјевица, да исповјесг ј>-ј, и не „повједа ј< ј. Она велми скрбјеше, јако да увјест что јест ва крондили. „Паки рече ка њему: о Андреја, лежи са мноју и повјежд ми. Тогда „јуноша упаде се на њу и слег се са њеју и пов еда јеј. И јегда „усну Андреј она закла јего и поврже ва коиницу, 6 ) и вазет крондил, „и испит, и бист не(ви)дима и бесамртна. Тогда Александр проклет ју, „и тако прјебивајет јакоже вадиши. — 0 друзи, многа сут писанија „о њеј, ну њесм празден, поњеже јест проклета". Код Бугара има слична прича, како је сестра Алекзандрова Роксандра не^мотрено ра8била поеуду и пролила воду живу, коју је сам Алвксандар тешком муком, помоћу кобаде и ждребета, са извора заитио; па да би избјегла страшну освету Александрову скочила је у море и иретворила се у ДелФина, који чим чуте име Александрово одм*х бјежи у дубине морскв(*5иди о томз у Јагића, Шв^опја Кпј12еупо811 паго^а Нгуа^зко^а 1 8грзко§а, ка>. I. 2а^ге1з 1867., р 9 4—97.). = Овдје је сасвим друга варијација исте приче Лако јд могуће, да је баш ова послужила за основ потоњој народној причи бугарској, коју је народва машта приказала на свој начин. 2 ) Породимт, (ци! ге^епега!;), који обнавља живот 3 ) Кровцилв, ковБдирв (хо^бос;) = ковдир, пахар (Аег Весћег). 4 ) ПодсЈећа силно на грчки мит о Пандори. — И овде игра главну улогу љубоаитство женско. 5 ) Кон'ница, вал.да исто што и конБштица, конп ^ица, — што значи : сигзаз едиогит.