Источник

Стр. 84

ИСТОЧНИК

Бр. 6.

Други чланак садрзки упуту како ваља читати књиге с разумијевањем и говори о значењу читања корисних књига. — Његов је наслов; „Изворникћ н^коего чртунориз^а, Олоко о кнГга^' (л. 125—126.) а . „Добро јест, братије, прочитаније, паче васакому Хр(и)стија„нину. Рече бо: бл(а)жени испитајушчеји свједјенија јего, васјем срдцем „вазишчут јего. Что бо рече испитајуштеји свједјенија јего ? Јавје „рече: јегда четеши књиги, не ташти се брзо части до другије гла„визни; проразумјеј что г(лаго)љут књиги словеса та. Три крати обра„штај се о јединој главизње. Рече бо: ва срдци својем сакрих словеса „твоја, да не сагрјешају тебје. Поразумевај истиннаго писанија. Правим „јест, реку же, узда коњу правитељ јест и ваздржаније, а праведним „књиги. Не ставит бо се кораб без гвозди, ни књижник без поученија „књижнаго. Јакоже пљенником ум стојит у родитељ својих, тако и пра„веднику о прочитанији књижњем. Красота воину оружије, а корабу „вјетрила, тако и праведну прочитаније књижноје. Откри бо, рече, „очи моји, да разумјеју чјудеса от закона твојего; очи бо, г(лаго)љет, „разум" и мисл и прочеје. Не сакри бо от мене заповједеј твојих; разу„мјеј рече : јако не от очију рече сакри, ну от срдца разум. Тјем же „бо хули не] поучајте се. Проклети уклањајуштији се от заповједеј „твојих. Тјем же и сам се похвали г(лаго)ље: Кољ сладка гртани мо„јему словеса твоја паче меда устом мојим, и закон уст твојих паче „тисушт злата и сребра. И васпет г(лаго)ље: вазрадују се аз о сло„весјех твојих, јако обрјетају корист многу; корист бо рече, словеса „Б(о)жија, јако обрјетох не 'достојан сиј таков дар, јеже поучити ми „се словесем твојим (д)ан и ношт. Се ми, братија, поразумјеим послу„шајуште умнима очима својима, поразумјеим силу поученија с(ве)тих „књиг, послушати житије с(ве)т(о)го Василија и с(ве)т(о)го Јоанна „Зат(о)устаго и с(ве)т(о)го Кирила философа, и ињех с(ве)тих мнозјех, „какоЈтии испрва повједујут о њих рекуште: из млада прилежаху „с(ве)тих књиг, таже на добраја дјела подвише се. Вижд, како тии „начеток добрим дјелом поученије с(ве)тиим књигам, да тјем, братије, „и ми са њими подвигњем се на пут житија их и на дјела их. И „поучајм се вину књижним словесем, твореште вољу их, јако же г(ла„го)љут, да вјечније жизни достојни будем о Хр(и)стје И(с.у)сје „Г(оспод)је нашем, јему же: слава са оцем и духом, н(и)ња и пр(и)сно „и вавјеки вјеком Ами". Посљедњи , још не приказани, чланак ове књиге садржи у себи два тобожња лијека за оне, који тешко књигу уче. — Наслов му је: „бгда оучит' кто книг$ и не может' ирНкшдти (л. 60. б.— 61.)". „Вазми киновар и напиши крст на с(ве)тјем бљудцје и напиши: