Источник

Стр. 108

ИСТОЧНИК

Бр. 7.

протопрезвитерату герзовачком, а не у варцарском. — Достављена свешт. С. Р. у Д. одлука Вел. Ц Суда. којим се нападнуто ријешење овог суда потврђује и истом свешт. због непажње опомена подијељена. — На тужбу К. Ш. из В. против пароха Р. Б. као изасланик суда одређен Т. М. да извиђај спроведе и извјешгај суду поднесе. — Тужбу В. Н. из Д В. против свештеника С Г1 из Д. В. забацити, ношто предмет тужбе не спада у надлежност овог суда. — На тужбу В. С. против свештеника С. Т. у В. В. ријешено, да као изасланик суда спроведе извиђај управ. протопрезвит. П. У. у Г. — На тужбу цркв. одбора у В. упозорен парох Ј. М. у Д., да у туђој парохији не смије никаквих предузећа у име градње цркве чинити, него нека настоји, да потребама у својој парохији удовољи. — Спиеи у спору A. К. из Р. против јеромон. Д. Б. из П. уступљени одвјетнику суда, да поднесе предлог. — На пријаву управ. протопрезв. у Г. позват на одговорност парох С. С. у П., да се на наводе пријаве изјасни. — Наређено пароху М П. у Б., да новрати тежаку Ђ. М. при вјенчању више од прописаних такса наплаћене 24 К 60, пошто пароху и цркв. одбору не дугује тај новац Ђ. М него оставштина у Б. М. и да парох за тај дуг пријави се оставинском суду. — Узето на знање ријешење Великог Црквеног Суда, да се брзојавна пријава М. К. предеједника цркв. одбора у Р. поднешена против одлуке епарх. цркв. суда не сматра призивом и ако не би у отвореном року писмен призив приспио, да се првостепена пресуда правомоћном сматра, пошто утјецатељ писменог призива није поднио, нозват да истражне трошкове досуђене му од овог суда до 1. августа о. г. исплати, јер ће се по истеку рока екзекутивним путем наплатити. — Узето на знање ријешење Вел. Цркв. Суда, да је нападнута наредба овог суда бр. 398/1909. којом је одређено, да свештеник у споразуму са одбором лицу достојном повјери кључеве црквене потврђена, извјештен о том цркв школ. одбор у Сарајеву. — На молбу парох. звања у В. одговорено, да се не може дозволити, да се св. тајна брака у домовима парохијана свршује, једино кад су велике непогоде и то зими на предлог нарох. звања подијелиће Њег. Високопреосвешт. АЕ. и Митрополит изнимну дозволу. — Упозорити админ. парох. у Б., да у будуће брачне парове несмије по кућама парохијана благосиљати да су и поред његова приговора све три компетента нк парохију Б. избору припуштена. — Узето на знање ријешење Вел. Цркв. Суда, да је призив јеромон. Д. Б. из II. против одлуке овог суда уважен и да се избор његов за поч. члана епарх. цркв. суда сматра правилним и ако на избору није имао апсолутне већине гласова — али због тога што га је по овлашћењу Вел. Ц. Суда бањалучки епарх цркв. суд од тога права суспендовао и што је одлука епарх. цркв. суда бањалучког и сада у крјепости, до коначног ријешења спора његова са тужитељима не може учествовати у сједницама епарх цркв. суда сарајевског. — Ријешење Вел. Ц. Суда на призив свешт. М. А. из В. против одлуке овог суда путем протопрезв. звања у Г уручено и одређено да свештеник М А. из B. једномјесечно лишење од епитрахиља одмах наступи. — Пароху М. А. у В. одговорено, да ће му се молби за шест недјељни допуст удовољити, кад замјеника у служби нађе. — Узет на знање извјегптај епарх. цркв. суда у Бањојлуци, да су списи у дисциплинарном поступку против јеромон. Д. Б. повраћени Вел. Цркв. Суду, пошто оптужени на достављену му тужбу у августу 1907., почасних чланова епарх. цркв. суда сарајевског, ништа одговорити није хтио нити тужбе повратити. — Поводом пожурнице зем. владе изаслат ред. члан цркв. суда у Блажују да из тамошњих парохи.јалних матица извади извод умрлих за Ђорђа