Источник

Стр. 126

источник

Бр. 8.

колпортера износио је преко једне хиљаде, а прошле године се повећао са 122 нова растуривача осим којих још 740 женскиња растурују библију по свијету. Досадашњи преводи су са јогп шест нова нревода умножени тако, да је библија настојањем друштва крајем 1909. на 418 језика преведена била. Друштво штампа и продаје цјелокупно свето писмо на 105 језика, нови завјет на 102, а поједине књиге канона на 212 језика. Чак се и за слијепце побринуло, јер и за њих има у 31 језику толико исто разних издања На штампање и па колпортажу троши се годишње преко шест милијона круна. Продато је у енглеској 1884133, у Француској 191626, у њемачкој 335718, у Аустрији 52741, у Румуњској 16700, у Србији 9895, у Русији 454504, у Сибирији 760000, у Египту 54961, у Индији и на Цејлону 648624, у Кинеској 1365222, у Јапану 311420, у Бразилији 37227 примјерака разних издања. У Хрватској је само 5303 примјерка нашло купца, а у Босни и Херцеговини 1387. У Угарској је продато 16449 српских библија. Као што се види из ових података библија се највише купује и чита у оним земљама, чије становништво не припада западној, римокатоличкој цркви, која је неофицијелна издања св. нисма ставила у нкЗех НБгогиш рго]1 : Бкогит. Занимљиво је, да је у студеном Сибиру 7600СО примјерака продато, док је у Европској Русији само три петиие од овога броја растурено. Врло је утјешно за хришћанску мисао, да су незнабожачке државе такође с лијепим бројем примјерака заступљене у овом изказу. Дим. ЈанковиИ.

Листови и нове књиге. Ма^пшошаНа српског народа у прошлости. Написао Радослав М. Грујић. Отштамиано из »Источника«. Наклада пишчева. Сарајево 1910. Цијена 1 К. Може се добити код писца у Бјеловару (Славонија).

Читула.

•}" Жилан Стевановнћ, парох у Вишеграду преминуо је 14. марта о. г И ако сваког часа очекивана, али ипак прерано покоси нам неумитна смрт честитог свештеника Милана Стевановића, пароха I. вишеградске парохије, почасног члана епарх. цркв. суда сарајевског и управитеља вишеградског протопрезвитерата. Покојник је рођен 20. априла 1879. год. у Вишеграду и васпитан је у свештеничкој кући код оца му пок. попа Николе бив. пароха вишеградског. Послије свршене основне нжоле и пет гимназијских разреда у Сарајеву ступи пок. поп Милан у српско правосл. Оогословско училиште у Рељеву, те по свршетку богословских наука би рукоположен 6. и 22. августа 1902. год. за ђакона односно презвитера и постављен за капелана свом оцу пок. попу Николи Стевановићу. Већ у првом добу брачнога му живота задеси га јак ударац смрћу његовог вијерног друга — супруге Савке. Године 1907. умрије му отац гјоп Никола Стевановић, те је за нароха I. вишеградске парохије изабран пок поп Милан, у ком га је својству и смрт затекла.