Источник

гг год. ххш, снршево, зо. пприш 1910. бр. 8.

источник ЗВАНИЧНИ ОРГАН ВЕЛИКОГ ЦРКВЕНОГ СУДА ЗА ДУХОВНЕ ПОТРЕБЕ.

Власништво и наклада: ВЕЛИКОГ ЦРКВЕНОГ СУДА

Одговорни уредник: свештеник Др ТОМО НОПОВИЋ,, професор-катихета вел. гимназије.

Долазак Његова Величанства у Сарајево. Његово Цар. и краљ Величанство наш премилостиви владар Фрањо Јосиф I- походи^е нашу отаџбину половицом маја по ст к., те *ће тиме дати прилике, да народ у својој земљи искаже своју чврсту вијерност и искрену лојалност према своме узвишеном владару. Одликоваље. Његово Високопреосвештенство АЕ, и Митрооолит Дабробосански господин Евгеније благоизволио је одликовати редовног члана епархијског и референта Великог Црквеног Суда у Сарајеву свештееика Гавру ГашиЛа подијеливгаи му право ношења црвене поставе иа горњој хаљипи. Незвани-чсно. Немогућност религије без представе о личном Богу. (Наставак.) Једно од основних религијозних осјећаја јест страхоиоштовање, које је виши облик уважења према бескрајњему Суштаству, спојено с трепетом, страхом. Но и оно претпоставља за себе представу о бескрајним савршенствима божанске Личности и мудрих дјеловања њезиних у животу људи и цијелога свијета. Ми осјећамо уважење обично према такој особи, које се одликује ма каквим изванредним моралним својствима. И само је то једина особа, слична нама, која влада дубоким умом или високим моралним карактером, кадра изазвати у нама чувство уважења, нарочитога поштовања и што више покорности. Природно је отуда закључита, да и аналогно томе религијозно чувство најдубљега уважења, поштења, страхопоштовања може побудити у нама само мисао о најсавршенијој