Источник

Стр. 130

ИСТОЧНИК

Бр. 9.

Долазак Његова Величанства цара и краља Фрање Јосифа I, у Босну и Херцеговину. Радосна вијест, која је одјекнула муњевитом брзином широм Босне и Херцеговине, да ће Његово Величанство наш премилостиви и узвишени владар Фрањо јосиф I. походити милу нам домовину, обузела је пријатним осјећајима срца свију становника овијех земаља без разлике вјере и народности. Та радост је са свим разумљива. Послије четири стотине и више година, долази први пут Суверен овијех земаља међу своје поданике, међу своју дјецу разних вјера и тиме доказује, колико воли своју мјезимчад. Сиједи владар, не жали труда ни умора, не жаца се у својим годинама толико дугачког пута, не устручава се примити толико депутација, не смета му једном ријечи ништа само да види свој мили и вијерни народ и да му рекне: Мир вам! Да, мир и љубав доноси Његово Величанство међу нас. Онако исто као што су Његове храбре трупе прије тридесет година дошле у ове земље и донијеле мир међу завађену браћу, тако исто Његово Величанство долази послије тридесет година и доноси залоге боље будућнссти нашему народу: сталан мир и уставну слободу. Народу Босне и Херцеговине даће се прилика да преко својих црквених и свјетовних преставника изрази пред лицем Његова Величанства синовску љубав, поданичку оданост и благодарност на свима оним културним тековинама, које је очинска милост пружила овим земљама. Црква српско-православна пак у Босни и Херцеговини благодариће поново Његовом Величанству на високој пажњи, коју је указало Његово Величанство истој цркви потврдом црквено-просвјетне Уредбе, на којој се она данас правилно развија и напредује. Живило Његово Величанство наш премилостиви и узвишени владар Фрањо Јосиф I. Живио!