Источник

Бр 10.

ИСТОЧНИК

Стр. 159

Друго: Вукове ријечи, да се оише онако како се говори, не треба схватити буквално, као гато то г. Миковић чини, јер по томе ми у Сарајеву смјели би нисати: куча^ калуџер, они у Србији: девојка, у западној Босни: млико, у опште то се не односи на провинцијализме, него на чисти народни говор. „Болијест" се каже само у покрајини г Миковића и нигдје више. Треће: Нисам рекао, да цитати нису извађени из св. писма како ми то хоће г. Миковић да подметне, него сам тврдио да су криво преписани и да је дометано и одузимано по ћеифу, што не смије да буде. Нека се г. Миковић потруди и успореди, па ће се увјерити. Четврто: Г. Миковић и у свом одговору тврди нешто нечувено наиме „ Богатом болеснику од стараха нико ни да сиомене да се причести То је неистипа. Пред смрт смо готово сви једнаки. А ја не могу да замислим једног болесника, коме треба пред смрт причешће, да му у тим часовима пада на ум да чита ишта а камо ли књижицу г. Миковића: „0 болијести и смрти" и да се под утиском те књижице рјегаава да се причести. То би били заиста жалосни хришћани. То се може десити само г. Миковићу, те би му препоручио, да пише још нова: „Чудеса". Пето: фонетичка правила никако не дозвољавају, да се пише, „љуцко, и свецко", зато упућујем г. Миковића да прелиста српску граматику, па ће се увјерити. Да је то учинио не би му ни одговор овакав изашао као н. пр. „0 болијест и смрта и , Ћ књижица исписаног назива и , критичара упуЛује само његов нелознавалац сриског језика а или Ћ он прочита. књигу, иа } кашљуИи, задовољно ироговори ". и. т. д. То нису штампарске погрешке, него сам се увјерио, да је заиста у оригиналом рукопису г. Миковићева. Чуди ме што г. Миковић пије обранио се и одговорио на остале стварпе недосљедности и погрешке, које сам у својој критици на његову књигу изпио. Сарајево Богдан ПетровиИ, канцелиста цркв. суда. Званични огласи. Епархијски црквени суд у Мостару. Број 334 из 1910. 2 — 3 С т ј е ч а ј. Овим се расписује стјечај ради сталног попуњења парохијског мјеста на парохији у Коњицу, протопресвитерата мостарекога. Коњичка парохија састављена је из варошп и 11 села. Има 3 цркве, 1 српску и 4 ошпте народве основне школе, 240 кућа и 2096 душа. Парохијалног стана нема, а сједиште је пароха у вароши Коп.ицу. Молбе инструисане по §§ 90. и 91. Уредбе треба поднијети овом црквеном суду у року од шест седмица иза првог уврштења овог стјечаЈа у „Источнику". Предсједпиштво.

Епархијски црквени суд у Вањој Луци.

" Број 385/225 иа 1910. 2—3 С т ј е ч а ј. Ради сталног попуњења упражњеног парохијског мјеста у КоторВарошу у протопрезвитерату бањалучком, расписује се овим стјечај