Источник

Стр. 170

источник

Бр. 11. и 12.

и благодарност Еп. Упр. и Прос. Савјету, што је на мјеродавном мјесту као представник српско-православног народа и свегатенства у епархији зворничко-тузланској изразио жељу, да мјеродавни фактори моју смјерност, приликом попуњења упражњеног епархијског мјеста у Тузли, у обзир узму. Од срца хвала и Вама, пречасна браћо моја, свештеници вворничкотузланске епархије, што у тако лијепом броју до^осте, да новога духовног старјешину свога поздравите, да радост његову с њим дијелите. Вас пречасна браћо моја, молим и очинском љубави позивам, да као моји сатрудници и сарадници у винограду Господњем истински ме, усрдно и својски у мом претешком и са великом одговорношћу скопчаном звању и служби потпомажете. Не заборавите, да ћемо и ја и ви на страшном суду Божјем за повјерени нам залог одговарати: Ви са дјелања вашег, а ја са надзора мога над вама. Не заборавите, да сте Ви по ријечи Божјој она сб, коју храна духовна потребује; да сте Ви град, у којег су упрте очи свачије; не заборављајте, да је тешко евијету од саблазни, па Вас стога очински, у духу љубави Христове, цркве и народа ради напомињем, да се у опхођењу с паством љубави држите, и за духовне даре бринете (I. кор. XIV. 1.), да би се у народу вавијек тако свијетлило видјело Ваше, са добријех дијела и рада вашег, да би нам се свијет с Вама поносио и оца Вашег небеског са Вас прославио. Жеља ова није само моја, него и жеља народа, над којим нас Дух Свети постави: пасти цркву, коју Избавитељ стече драгоцјеном крви својом. Очинска хвала и теби мила паство моја, сада већ духовна дјецо моја; хвала и вама представници црквених општина и теби христољубивн православни и мили српски роде мој, што се у тако лијепом броју потрудисте, да видите и чујете свога новога Архијереја. С вама ћу ја, љубазни моји, од сад живјети и дјелити добро, а не дај Боже, и зло. Ваша ће радост бити и моја, а не дај Боже жалости, и њу ћемо дијелити. Али вас молим и преклињем на овом првом кораку своме: сматрајте и ви моју бригу својом, помозите и ви настојању моме; примајте ријечи моје с љубављу, с којом ћу их ја вама говорити и слати. Ја ћу куцати на срце ваше. Походићу Вас и лично и посланицама својим. А бићу умнрен и утјешеи, ако нађем отворена врата срца вашег, ако буде моја ријеч на плодну земљу падала. Знам и ја, а знате и ви, да је слаба снага једнога човјека, ма колико био вољан и одан послу. Удружите зато снагу своју с мојом, да сви будемо једно (Јов. ХХУП. 21.), па да нас види Бог! Много још посла