Источник

Стр. 172 ИСТОЧНИК Бр. 11. и 12.

тузланске епархије и Ви сте сада на путу да примите тај високи и пуно-одговрни св. чин и на том Вашем многозначајном путу епархијски црквени суд и Савјет, свештенство и народ долази Вам преко својих изасланика у сусрет радосна срца, « долази Вам са својом синовском искреном љубављу и преданошћу а Олаго свакоме ономе црквеном поглавици и старјешини кога сусреће љубав, повјерење и оданост подручног му свештенства и пастве његове. Епархијско свештенство и народ искрено се радују Вашем доласку јер се нада, да му долазите са очинским срцем пуним љубави, да долазите са великим и племенитим намјерама и најбољим жељама и тежњама. У тој нади, вд. г. из свега срца поздрављам Вас са добро нам и сретно дошли довде а још боље и сретније дошли нам у Тузлу, своју будућу резиденцију гдје Вас свештенство и народ заиста радосна срца жељно очекујо". Одговор. „Ступајући на границу нодручја зворничко-тузланске Митрополије, врло сам пријатно изненађен — господо изасланнци — са ваше љубазне предусретљивости и пажње, коју ми указујете. Дај Боже, да осјећаји наши и у будуће овако лијепо хармонирају, као у овом часу, кад ме увјеравате о вашој оданости. Ви сте преставници она три овтономна тијела, с којима ћу ја живећи међу вама и као члан црквене опћине тузланске, и као природни нредсједник и црквеног Суда и Просвјетног Савјета највише радити, те како ми ваша љубазна пажња и лијепе ријечи вашег госп. говорннка показују најљешну слику успјешног и сложног, на међусобном штовању, уважењу и љубави основаног рада у корист св. нам цркве а на дику и славу рода нашег српског: молим вас да жар данашњег вашег одушевљења нигда не угасне, да би слога наша најљепши примјер давала ваецијелом честитом народу моје епархије. Слушајте мене и увјерени будите, да сваки откуцај срца вашег дијелим и дијелићу с вама док вас Је и док ме је. Бог вас све благословио. Хвала вам!" * Поздрав у Бос. Петрову Селу од г. Рафаила Станивуковића, јеромонаха из Ман. Озрена. Високодостојни господине! „С неизмјерном радости дочекао сам дан, када могу пуна срца, да Вас одушевљено поздравим испред свете обитељи озренске и народа парохије манастирске. Радујем се — велим — што је ето надошао час, да можете отпочети оживотворавати своје племените жеље н идеале. С тога је ово час и Вашег задовољства и среће и наше неизмјерне радости и одушевљења; те у тако угодном расположењу душе, немам довољно ријечи, којима бих могао у пуној мјери исказати радосне осјећаје своје и парохијана својих. Творац наш, који види и дубине срца човјечијега, свједок је наших мисли жеља и осјећаја, које у овом часу чине нас срећнима и задовољнима, што добисмо Архипастира у Особи Вашој, високодостојни господине. А одјек те среће и задовољства спајамо у молитву Оцу нашем небесном да Вас дуго и много година подржи на дику и понос цијелог српства и св. православља На многаја љета: ЖивиоИ!" * « *